Bivši politički lider bosanskih Srba, Radovan Karadžić, u petak će po drugi put izaći pred sudije Suda Ujedinjenih nacija za ratne zločine. Novinar Glasa Amerike, Andre de Nešnera, pripremio je osvrt na rad tog suda i ono što se može očekivati od suđenja Karadžiću.
Međunarodni sud za ratne zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije osnovao je Savet bezbednosti 1993. godine, u Hagu, kako bi se sudilo odgovornima za zločine u bivšoj Jugoslaviji, početkom devedesetih godina. To je prvi sud te vrste osnovan posle takozvanog Nirmberškog suda, na kome je od 1945. do 1949. godine suđeno nacističkim ratnim zločincima.
Bivši tužilac suda u Hagu, profesor Univerziteta Harvard, Aleks Vajting, kaže da je osnivanju suda doprinelo nekoliko činilaca.
"Pre svega, zločini u bivšoj Jugoslaviji odigrali su se u zadnjem dvorištu Evrope i imali su značajan uticaj i na evropske zemlje i na SAD. Kao drugo, snimci iz tog rata uznemirujuće su podsećali na koncentracione logore u Drugom svetskom ratu. U leto 1992. pojavile su se fotografije izgladnelih logoraša u Bosni, koje su podsetile na ratne zločine iz Drugog svetskog rata za koje se sudilo počiniocima, u Nirmbergu."
Bivši pravni savetnik bosanske vlade, Pol Vilijams, kaže da je sud osnovan tako da predstavlja međunarodnu zajednicu.
"Sudije dolaze iz Ugande, Kenije, Britanije, Holandije... raznih nacionalnosti i raznih zemalja. Tužioci su iz čitavog sveta - iz Južne Afrike, Kanade, Švajcarske... Dakle, ovaj tribunal je istinski tribunal Ujedinjenih nacija i predstavlja sve ili skoro sve zemlje članice svetske organizacije."
Svakom suđenju predsedava tročlano veće sudija, koje glasanjem donosi presudu. Ako se na to uloži žalba nju razmatra drugo tročlano veće. Pošto je ovo sud Ujedinjenih nacija smrtna kazna ne postoji već je maksimalna kazna doživotni zatvor.
Od svog osnivanja sud je podigao optužnice protiv više od 160 osoba, od kojih je više od 50 proglašeno krivim, a 10 je oslobođeno optužbe. U pritvorskoj jedinici u Hagu sada se nalazi više od 30 optuženika.
Do sada najveći publicitet privuklo je suđenje bivšem predsedniku Jugoslavije, Slobodanu Miloševiću, koji je umro u pritvoru, 2006. godine, nekoliko meseci pre izricanja presude. Eksperti, kao što je Aleks Vajting, kažu da je Miloševićeva smrt šokirala sud.
"Nema sumnje da je Miloševićeva smrt pre izricanja presude predstavljala ogroman udarac, jer je to bio najvažniji slučaj. On je bio osoba najvišeg ranga koja je izvedena pred sud i predstavljao je oličenje tog rata. Da je suđenje bilo završeno to bi bilo veliko dostignuće za taj sud."
Sud se sada sprema za suđenje Radovanu Karadžiću. Posle njegovog hapšenja u Beogradu, glavni tužilac suda, Serž Bramerc, rekao je novinarima da je Karadžić optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti.
"Optužen je za etničko čišćenje nesrba iz velikih delova Bosne i Hercegovine, za kampanju granatiranja i snajperskih napada u cilju terorisanja civilnog stanovništva Sarajeva. Optužen je za genocid u Srebrenici, gde je jula 1995. ubijeno blizu 8 hiljada muslimanskih muškaraca i dečaka.
Profesor prava na Američkom univerzitetu, Pol Vilijams, kaže da je zločin protiv čovečnosti prilično lako dokazati.
"Izvestan broj zločina - kao što su mučenja, ubistva, silovanja, razaranja imovine - ako se sprovode široko i sistematski, predstavljaju zločine protiv čovečnosti. Nameru nije potrebno dokazivati. Jednostavno, treba dokazati da su se zločini dogodili, da su bili rasprostranjeni i sistematski, i da su optuženi bili odgovorni za njih ili su ih počinili. Genocid je teži slučaj, jer morate da dokažete da je postojala namera da se uništi neka grupa ljudi ili jedan njen deo. U gotovo svim slučajevima namera može da se dokaze samo posrednim dokazima, a to će u ovom slučaju biti teže učiniti."
Radovan Karadžić je odlučio da ne uzima advokata i da se sam brani. Stručnjaci, kao što je Marko Hoare, iz londonskog Bosanskog instituta, kaže da je istu taktiku primenio Slobodan Milošević.
"Strategija koju su koristili neki od istaknutijih srpskih optuženika za ratne zločine, jeste da ne uzimaju suđenje za ozbiljno u pravnom smislu, već da ga koriste kao priliku za propagandu. Tako se ponašao Milošević, a sada to isto čini Šešelj. Pretpostavljam da misle da ne mogu da dobiju slučaj, niti da budu oslobođeni optužbe, pa zato koriste priliku da maksimiziraju suđenje na nivou propagande. Ali, sa pravnog aspekta to nema nikakvog smisla. Ako želite da vas oslobode optužbe ili barem da umanjite kaznu, bilo bi pametnije ponašati se profesionalno i angažovati profesionalnog branioca."
Mnogi eksperti kažu da će suđenje Radovanu Karadžiću biti od ključne važnosti za kredibilitet međunarodnog suda. Oni kažu da suđenje mora da bude pravedno i da sud ne sme da dozvoli Karadžiću da od tog procesa napravi lakrdiju - što je na tako efektan način uspelo Miloševiću.