«Mislim da su Rusi na prekretnici - dobili su sve što mogu, a sada bi mogli bi da krenu gubitničkom stazom ako se ne povuku,» kaže u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike, Džejms Dobins, direktor Centra za Medjunarodnu bezbednost i odbranu u korporaciji Rend i bivši specijalni izaslanik predsednika Bila Klintona za Balkan.
Dobins: Kratkoročno gledano, vojna intervencija Rusije će se svakako negativno odraziti na bilateralne odnose SAD i Rusije. Imaćete oštra reagovanja Zapada i sa više skepse će se gledati na dalje ponašanje i akcije Rusije. Medjutim, ako Rusi budu mudri i dozvole da se situacija smiri i vrate se na raniji status kvo u pogledu vojnih snaga, onda će steći izvesan stepen medjunarodnog poštovanja i platiti relativno malu cenu. Ako, s druge strane, nastave agresivnije da jačaju svoje pozicije i ne vrate se na na položaje pre vojne intervencije, oprez prema Rusiji će biti zamenjn strahom, koji će rezultirati težim i dužim pogoršanjem odnosa sa SAD, kao i antiruskom konsolidacijom zapadne zajednice, a to bi, recimo, moglo da približi Ukrajinu Nato-u, a ne da je distancira, kao što to Rusija želi. Mislim da su Rusi na prekretnici - dobili su sve što mogu, a sada bi mogli bi da krenu gubitničkom stazom ako se ne povuku.
Glas Amerike: Kakve bi akcije SAD i Zapad mogli da preduzmu prema Rusiji?
Dobins: Ako Rusija proširi svoje vojne aktivnosti u Gruziji, i nastavi agresivan pohod u toj zemlji, čak i posle potpisivanja primirja, mislim da bi u tom slučaju moglo da dodje do razmatranja mogućnosti isključenja Rusije iz grupe G-8, do suspenzije učlanjenja u Svetsku trgovinsku organizaciju i drugih kaznenih mera. Medjutim, ako Rusi dozvole da se situacija smiri i vrate se na predjašnji status kvo, onda bi Rusija dobila na prestižu i uticaju s obzirom da su Gruzijci izazvali vojnu akciju Rusa, a dugoročno gledano, Rusi bi bili dobitnici na nivou medjunarodne zajednice, kako na moralnom, tako i na političkom i ekonomskom planu.
Glas Amerike: Neki analitičari povlače paralalu izmedju situacije na Kosovu i Gruzije. Kakve sličnosti ili razlike vidite u tom poredjenju?
Dobins: Glavna razlika je da, uprkos vojnom sukobu i verovatnim nepravilnostima na obe strane, tu nije bilo masovnog etničkog čiščenja, tako da nema istih pritužbi, koje je imalo kosovsko stanovništva tokom Miloševićevog perioda, mada je tamo i kasnije bilo sličnih nedela na obe strane. Kao što znate, Rusi zastupaju gledište da medjunarodno priznate granice ne bi trebalo menjati vojnim metodima, ali je u tom pogledu situacija u Gruziji veliko iskušenje za njih. U svakom slučaju, pitanje nepovredivosti granica je daleko važnije za Ruse nego za Zapad, pošto SAD i Zapad nemaju značajnije teritorije koje traže otcepljenje ili nezavisnost, sa manjim izuzecima kao što su Baski u Španiji. U osnovi, teritorijalna pitanja Zapada su rešena, a sa druge strane Rusija ima brojne regione koji su potenicjalno secesionistički, kao što je Čečenija. Situacija u Gruziji će, svakako, biti kontroverzno pitanje na duži rok i verovatno se pretvoriti u zamrznuti konflikt, posebno u pogledu suvereniteta i kontrole, ali to ne bi trebalo da bude uzrok aktivnog konflikta. Imali bismo situaciju sličnu Kipru, Tajvanu, itd. Izgleda da je to najbolje čemu se možemo nadati u vezi sa Gruzijom.