Američki predsednik Džordž Buš najavio je veliku humanitarnu operaciju u Gruziji u kojoj će učestvovati američki avioni i mornarica. U izveštaju iz Vašingtona, novinar Glasa Amerike Andre De Nešnera razmotrio je najnoviji pokušaj da se okonča sukob u Gruziji i pomogne lokalnom stanovništvu.
Analitičari smatraju da SAD i Zapad nemaju na raspolaganju mnogo mehanizama kako bi primorali Rusiju da povuče svoje snage iz Gruzije.
Prošle nedelje, Tbilisi je uputio trupe u Južnu Osetiju u pokušaju da osvoji prestonicu separatističke regije. Rusija, koja u tom regionu ima stacioniranu vojsku, odgovorila je slanjem dodatnih vojnika, tenkova i oklopnih vozila, i pokrenula ofanzivu. Maršal Goldman je stručnjak Univerziteta Harvard.
"Mi nemamo mnogo uticaja na Moskvu, pošto se Rusija oporavila od svog ekonomskog kraha. Po svemu sudeći je stabilizovala svoju poziciju u Čečeniji i nije ugrožena ni u jednom delu sveta. Ima trgovinski suficit, ima naftu i gas – i u ovom trenutku je, po mom mišljenju, veoma teško naći mehanizam da se upotrebi protiv njih."
U kratkom obraćanju naciji u sredu, predsednik Buš je pozvao Rusiju da povuče vojsku iz Gruzije. Osim toga, najavio je da će, narednih dana, SAD svojim avionima i brodovima dostaviti humanitarnu pomoć i lekove gruzijskom narodu.
Analitičari kao što je Robert Legvold sa Univerziteta Kolumbija – kažu da američki brodovi, da bi stigli do Gruzije, moraju da prodju kroz Dardanele i Bosforski moreuz pre nego što udju u Crno more.
"Rusi imaju svoju mornaricu u Crnom moru sa bazom u Sevastopolju, koju su iskoristili da bi blokirali obale Abhazije, odnosno Gruzije. Naravno, to znači da ćemo se naći u istim vodama, ali pretpostavljam da nema potencijalne opasnosti da ćemo pokušati da presečemo kretanje ruske flote u Crnom moru."
Ronald Sunaj sa Čikaškog univerziteta ocenjuje da je slanje humanitarne pomoći važan prvi korak.
"Nadam se da se ta operacija, na neki način, koordiniše sa Rusima. Ona pokazuje da smo na ivici nečeg ozbiljnog. Kada je reč o malim konfliktima, svet obično ne zanima Južna Osetija. Medjutim, upravo ti mali konflikti mogu da dovedu dve supersile do sukoba i izazovu veliku nestabilnost na svetskoj sceni."
U svom obraćanju, predsednik Buš je takodje istakao da vojni upad Rusije u Gruziju podriva nastojanje Moskve da se pridruži medjunarodnim institucijama. Moskva, na primer, pokušava da postane članica Svetske trgovinske organizacije. Jedna od ideja koja se razmatra jeste izbacivanje Rusije iz grupe osam vodećih industrijalizovanih zemalja, poznate pod skraćenicom G-8.
Maršal Goldman smatra da je tako nešto malo verovatno.
"Morate da imate dozvolu svih ostalih zemalja, a mislim da je njih Rusija na efikasan način neutralizovala, delimično zato što gotovo svaka od njih, barem članice iz Evrope, zavise od ruske nafte i gasa. Ja sam sasvim uveren da je premijer Vladimir Putin svestan toga, a predsednik Dmitrij Medvedev je svakako svestan, zato što je bio direktor Gazproma koji je glavni snabdevač Evrope prirodnim gasom."
Stručnjaci kao što je Robert Legvold smatraju da medjunarodna zajednica nema izbora, osim da energično reaguje u nastojanju da zaustavi ovaj sukob.
"Ako svi ključni igrači, počevši od Moskve, preko Evrope do SAD i Vašingtona, ne ostanu pribrani, ako budu nepromišljeno reagovali u bilo kom pogledu, ako ne budu imali dugoročnu viziju već reaguju samo na neposredna dešavanja, i to vatrenom retorikom, a možda čak I preduzmu nepromišljene korake odmazde – stvari bi mogle da se znatno pogoršaju."
Legvold ne predvidja obnovu hladnog rata, ali ističe da bi, ukoliko se situacija ne razreši, takvo stanje moglo da spreči svaki sadržajan i konstruktivan odnos Rusije i Zapada.