Direktor odeljenja za istočnoevroske studije u vašingtonskom Centru za strateške i medjunarodne studije, Januž Bugajski, u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem, dao je svoju procenu konflikta izmejdu Rusije i Gruze i stvarnih namera Moskve.
Vojnom intervecnijom u Gruziji Rusija je sada prešla prag. Do sada je Moskva nastojala da pripoji Južnu Osetiju i Abhaziju, izvuče ih iz Gruzije i postepeno ugradi u rusku sferu uticaja ili čak i u rusku državu. Jasno je da Gruzija želi da te dve pokrajine ostanu u njenom sastavu i da obnovi svoju državu kao suverenu i integrisanu zemlju, koja se kreće upravcu članstva u NATO-u. Rusija je procenila da je najbolji način da se spreči ulazak Gruzije u NATO da se ona podeli, da se vlada obori ili bar destabilizuje, da se unište gruzijski vojni kapaciteti i da se obnovi ruska regionalna sfera uticaja.
Bugajski smatra da bi Zapad morao da uputi jedinstvenu poruku – da Moskva više ne može da bude garant mira u Gruziji.
Reagovanje je mešovito. Prvo sapšteneje predsednika Buša koje se odnosilo na nesrazmernu upotebu sile od strane Rusije nije najsrećnije formulisano, pošto je bilo kakva upotreba sile na gruzijskoj teritoriji automatski nesrazmerna i moramo se pitati šta Rusija radi u Gruziji. Jasno je da u ovom momentu treba poraditi na primirju da bi se obustavilo krivopoliće, etničko proterivanje i uništavanje gradova.Pored toga, važno je da SAD i NATO upute signal Rusiji da Moskva više ne može da bude čuvar mira. Naime, zemlja koja je angažovana u ratu ne može da bude članica mirovnih snaga, pošto to protivrečisamom principu čuvanja mira.Sada bi UN, SAD i EU trbalo da zahtevaju da se formiraju mirovne snage u čijem sastavu ne bi bilo ruskih jedinica na gruzijskoj teritoriji. Rusija više nije partner u koga se može imati poverenja.
Bugajski veruje i da sadašnju akciju Moskve u Gruziji ne treba dovoditi u vezu sa načinom na koji je kosovski problem rešen.
Mislim da bi Rusija intervenisla u Gruziji bez obzirašta se dogodilo na Kosovu. Čak i da status Kosova nije bio do sada rešen, ne verujem da bi Rusija čekala mnogo duže u svetlu nastojanja Gruzije da preuzme kontrolu nad Južnom Osetijom. Rusija bi mogla da koristi kosovsko pitanje kao izgovor i kaže – “vi ste jednostrano delovali na Kosovu, a mi ćemo sada u Abhaziji u južnoj Osetiji.” Medjutim, tu postoji jedna bitna razlika. Akcija Rusije je unilateralne prirode, dok je na Kosovu bar postojalno nastojanje UN, koje nisu pokazalo rezultate, ali je bio uključen i NATO. Znači da je ipak delovala neka medjunarodnakoalicija SAD i Evrope, a u Gruziji je reč o unilateralnoj akciji sa ciljem promene granica.
Srbija konačno na pravom putu
Januša Bugajskog pitali smo i kakav razvoj dogadjaja očekuje u odnosima SAD-Srbija i EU-Srbija.
Srbija je
konačno na pravom putu. Izgleda da je nova vlada iskrena u pogledu svojih
prioriteta: prvenstvo je dato članstvu u EU i boljimodnosima kako sa evropskim zemljama tako i sa SAD. Pokazana je
dobra volja u hapšenju i izručenju Karadžića, mada sa velikim zakašnjenejm, ali
ipak bolje ikad nego nikad, mada se još uvek očekuje izručenje Mladića i
Hadžića Haškom sudu. Mada realno ne treba očekivati od bilo koje vlade u
Beogradu da prihvati nezavisnost Kosova, ova vlada je kosovsko pitanje za sada
stavila na stranu idefinisala kao
glavni prioritet da Srbija postane prosperitetnija zemlja i deo Evrope, što sve
ukazje na pozitivne krorake koja ta zemlja primenjuje u smislu izgradnje
konstruktivnih odnosa sa SAD i Evropskom unijom.