Nekoliko ispitivanja javnog mnjenja pokazuje da Amerikance, uoči izbora u novembru, deli rasa. Očekuje se da će demokratski senator Barak Obama biti prvi Afroamerikanac koji je izabran za predsedničkog kandidata jedne od dve glavne stranke.

Na konvenciji najstarijeg udruženja crnih studentkinja u zemlji, ove žene, kao i ostali Afroamerikanci, najvatrenije su pristalice Baraka Obame. Oduševljene su što će on uskoro biti imenovan za predsedničkog kandidata Demokratske stranke, koji će se suočiti sa republikanskim senatorom Džonom Mekejnom. Kendis Voker iz Čikaga kaže da je Obamina kandidatura za Belu kuću prekretnica.

«Nadamo se da će ljudi da pogledaju podatke i kažu, dobro, on može da donese promenu. On je već doneo promenu samim tim što se kandidovao i što je za njega glasalo toliko mnogo ljudi svih etničkih boja», kaže ona.

Obama je u martu govorio o rasi. Rekao je da crnci ne bi trebalo da se opterećuju prikrivenim rasizmom.

«Rasa je pitanje koje verujem da ova zemlja u ovom trenutku ne sme da zapostavi. Za afroameričku zajednicu taj put znači da prihvati breme prošlosti, ali da ne postane žrtva te prošlosti», rekao je Obama.

Afroamerikanci, poput Vorena Bojda iz Vašingtona, nadaju se da su birači spremni za izbor afroameričkog predsednika.

«Svakako da se nadam da smo spremni da izaberemo crnog predsednika. Već smo birali crne gradonačelnike, crne guvernere», podseća on.

Elinor Holms Norton je prvi put izabrana za Kongres pre 17 godina u prestonici. Ona kaže da je zemlja otada prešla dugačak put.

«Mislim da to što je ova zemlja imala ropstvo i diskriminaciju ne bi trebalo da zanemari činjenicu da život ide dalje. Jedan od razloga što ovaj kandidat, Barak Obama, prolazi tako dobro, jeste to što je uvukao u proces milione mladih, koji pre njega uopšte nisu obraćali pažnju na sve to», kaže Elinor Holms Norton.

Posmatrači kažu da Obama tokom kampanje nije previše govorio o rasi, iz straha da bi beli glasači mogli da ga vide kao prevashodno crnog kandidata. On je isticao svoje poreklo kao sin bele Amerikanke i oca Kenijca. Vesla Viver, profesorka političkih nauka na Virdžinijskom univerzitetu, kaže da je Obama obavio dobar posao razvodnjavajući pitanje rase.

«On se zaista odmakao od neke vrste stereotipa većine crnih kandidata, ali bez neiskrenosti, bez nekakvog odricanja od svoje baze crnih birača», kaže profesorka Viver.

Toni Metjus, iz Merilenda, smatra da bi Obama mogao da prevaziđe pitanje rase.

«Mislim da ako pojedinac pogleda ko je Obama, njegovu inteligenciju, sposobnost da vodi zemlju, pogleda sve te faktore i eliminiše boju kože, mislim da bi u tom slučaju bela Amerika mogla da dođe do ispravnog zaključka i shvati da bi on mogao da bude dobar lider. Koliko belaca će to da učini? Ne znam», kaže Metjus.

Nedavno ispitivanje javnog mnjenja pokazuje da je Obamina kandidatura izazvala veliko oduševljenje među crnim glasačima. Ali oni to ne vide kao dokaz da se rasni odnosi poboljšavaju. Dejna Smit iz Dalasa u Teksasu se slaže i dodaje da bi Obama, ako bude izabran, mogao da doprinese poboljšanju odnosa belih i crnih.

«U ovom trenutku još nismo tamo gde bi trebalo da smo. Daleko smo od onoga gde treba da budemo i mislim da bi Obama mogao da pomogne da se te ograde prevaziđu», kaže ona.

Mnogi sa kojima je Glas Amerike razgovarao veruju da će rasa biti faktor na izborima. Ipak, nadaju se da neće biti odlučujući faktor.