Dok Rusi odaju poslednju poštu preminulom dobitniku Nobelove nagrade za književnost i političkom disidentu Aleksandru Solženjicinu, stanovnici jednog gradića u američkoj saveznoj državi Vermont, sećaju se svog komšije. Osamanest godina koje je proveo u Kavendišu su najduži period koji je Solženjicin proveo na jednom mestu. Meštani, kako izveštava saradnik "Glasa Amerike" Stiv Zind, i dalje se živo sećaju njegovog uticaja na njihovu zajednicu.
Aleksandar Solženjicin je došao u Kavendiš 1977, na vrhuncu slave: kao dobitnik Nobelove nagrade i slavni disident, uz to proteran iz svoje zemlje. Tako da kada je došao, ne samo da je doveo svoju porodicu, nego i reku neznanaca, koji su hteli da se sretnu sa njim, intervjuišu ga ili samo vide u prolazu, priseća se Filis Bont.
"Grad je bio preplavljen ljudima. Ljudi na ulici su vas
zaustavljali, naročito iz novina, i raspitivali se kako da stignu do njegove
kuće", priča Filis Bont.
Da bi se odbranio od nepoznatih ljudi, Solženjicin je ogradio svoje prostrano imanje. To je nekolicina protumačila kao loš komšijski potez, a nije se dopalo ni pojedinim lovcima i vozačima motornih sanki. Pisac se zbog toga pojavio na godišnjem gradskom skupu i zamolio sugrađane da mu oproste za poremećaje koje je izazvalo njegovo prisustvo. Suprug Filis Bont, Džin, kaže da su njegove reči tada otopile sav preostali led između njega i ljudi u gradu.
"Kada je došao na gradski skup i objasnio, to izgleda kao
da je izbrisalo sve rezerve u pogledu njegovog života ovde", seća se Džin Bont.
Sugrađani su štitili Solženjicinovu privatnost. U gradskoj prodavnici je bio znak koji je upozoravao da mušterije bez košulje ili cipela neće biti uslužene i da se ne daju direkcije do Solženjicina. Piščeva porodica se potpuno odomaćila u mestu i deca su pohađala lokalne javne škole. Solženjicin je otišao iz Kavendiša u Rusiju 1994, ali Margo Kolfild kaže da ga se seća svaki put kada prođe pored njegove kuće.
"Često mislim na njega kao pojedinca koji je imao ogroman
uticaj i o tome šta pojedinac može da uradi i o celom konceptu da se ne samo
preživi, nego da se bude uspešan, što je on svakako bio", kaže Margo Kolfild.
U godinama posle dolaska u Kavendiš, ograda oko Solženjicinovog imanja nije popustila ni pred vremenom, ni trajanjem i nikada nije zamenjena. Uoči odlaska u Rusiju, on se još jednom pojavio na godišnjem gradskom skupu i zahvalio se sugrađanima na razumevanju i zaštiti njegove privatnosti.