Studije su ustanovile da preduzetnici imaju iste strepnje koje ih motivišu da započnu novi posao. U trećem od pet nastavaka serije Preduzetnici, novinar Glasa Amerike Beri Vud ukazuje da uspešne preduzetnike često motiviše i nešto više od finansijske koristi, ali da istovremeno moraju da prevaziđu i znatne prepreke.
Banka «Gramin» u Bangladešu je probila led. Skoro svi njeni klijenti su žene. I njeni krediti za mala preduzeća su skoro uvek otplaćeni. Muhamed Junus je osnivač banke i heroj u svojoj zemlji. Banka «Gramin» je prva davala kredite siromašnima, inspirišući preduzetnike u zemljama u razvoju. Rizik sa mikrokreditima, doneo je Junusu i njegovoj banci Nobelovu nagradu za mir 2006.
«To su fenomenalne vesti. Veoma smo srećni zbog dobrih vesti. To je oduševilo sve u Bangladešu, ali i sve koji rade sa mikrokreditima širom sveta», rekao je Junus.
Melisa Kerier sa Univerziteta države Merilend kaže da su mali krediti Banke «Gremin» proširili koncept preduzetništva.
«Svakako da je Banka 'Gremin' opravdala takvu vrstu malih kredita za lokalne seljane. Tako ideja preduzetništva sada radi sama za sebe. To znači gajiti piliće, gajiti stoku, plesti šalove i – moći prehraniti porodicu», kaže ona.
Margaret Okot ima tezgu na pijaci u Najrobiju u Keniji. Ona ima koristi od niskokamatnih kredita od svoje seoske zadruge.
«Zadruga je nedavno povećala limit, tako da možete da pozajmite više novca. Ako dobijete tako veliki kredit, videćete da se vaš biznis zaista povećava», kaže ona.
U postizbornom nasilju u Keniji, Margaretina štala je uništena. Ali krediti su joj omogućili da je ponovo sagradi – i, takodje, da uskladi biznis sa svojim drugim poslom - supruge i majke. Model Banke «Gremin» sada promovišu i veliki kreditori - kao što je Svetska banka - u svojim razgovorima sa zemljama u razvoju. Dalija Kalifa je stručnjak za biznis u Medjunarodnoj finansijskoj kooperaciji Svetske banke. Ona kaže da se žene iz afričkih zemalja suočavaju sa posebnim pitanjima.
«Često smo vidjali - a to smo i istraživali, posebno u afričkim zemljama - da se ženama ne daju jednaki uslovi kao muškarcima kada zatraže kredit», kaže Dalija Kalifa.
To je bio slučaj u Egiptu. Hoda Galal Jasa, jedna od vodećih preduzetnica u Kairu, kaže da se žene u arapskom svetu suočavaju sa velikim preprekama.
«Svi gledaju na žene kao na dobre sekretarice, dobre asistentkinje, možda dobre kuvarice. Ali biti poslovna žena, posebno na industrijskom polju, nije lako i muškarci to ne prihvataju», kaže ona.
Jasa je osnovala svoju fabriku deterdženta i druge fabrike, uz pomoć novca članova porodice. Ilejn Elen, profesorka na bostonskom «Babson» koledžu kaže da pristup novcu ostaje najveća prepreka koju žene preduzetnice moraju da prevazidju, posebno u Africi i na Bliskom istoku.
«Kulturološki, žene ne treba da idu u banku i posluju s muškarcima. To je kulturološka prepreka. Videli smo da su mikrokrediti put da se to zaobidje. Preporučili smo i da banke u Africi zapošljavaju žene», kaže ona.
Diskriminacija žena ide čak i dalje, kaže Dalija Kalifa iz Svetske banke.
«Ustanovili smo da se žene u mnogim pravnim sistemima ponekad tretiraju kao legalna manjina, ili nemaju puno pravo potpisa na ugovoru ili pravo da zastupaju sebe na sudu», kaže Dalija Kalifa.
Sveukupno, situacija se poboljšava. Muškarci i žene preduzetnici pronalaze put do kapitala. Istovremeno, neke vlade počinju da uvode mere koje im olakšavaju poslovanje.
