Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić,
optužen za genocid nad nesrbima u BiH, biće prvi put izveden pred sudiju Haškog
tribunala ubrzo pošto bude iz Beograda prebačen u Hag, predviđeno je pravilima
suda. Po pravilniku Tribunala, optuženi se pred sudiju mora izvesti "što je pre moguće", a u dosadašnjoj praksi se to najčešće dešavalo u roku od 48 sati od pristizanja u sudski pritvor u Sheveningenu.
Karadžiću će tada biti omogućeno da se izjasni o krivici po 11 tačaka optužnice koje mu na teret, po principu individualne i komandne odgovornosti, za genocid i saučesništvo u genocidu u Srebrenici i drugim opštinama u BiH, istrebljenje, ubistva, hotimično lišavanje života, progon, deportaciju, nehumana dela, protivpravno terorisanje civila i uzimanje talaca tokom sukoba u BiH 1992-95. godine.
Prema pravilima Tribunala, Karadžić ima pravo da izjašnjavanje o krivici odloži za 30 dana. On takođe uživa pravo da se ne izjasni o krivici ni u ponovljenom pojavljivanju pred Tribunalom, ali će tada sudija u njegovo ime u spis uvesti da se on izjasnio da nije kriv.
Za prvo pojavljivanje pred dežurnim sudijom, Tribunal će mu odrediti zastupnika
po službenoj dužnosti, ukoliko sam ne odabere nekog od advokata registrovanih
pred sudom. O Karadžićevoj najavi da se
brani sam - koju će morati da ozvaniči zahtevom sudu - u kasnijoj proceduri
odlučiće pretprocesno sudsko veće koje će odrediti predsednik Tribunala Fausto
Pokar.
Dokaze na osnovu kojih je podignuta i potvrđena optužnica, Tužilaštvo mora odbrani dostaviti u roku od 30 dana od izjašnjavanja o krivici. Pošto se okonča procedura izjašnjavanja o krivici,
Karadžić će u fazi priprema za suđenje, po pravilima Tribunala, biti obavezno
izvođen pred sudiju svaka četiri meseca. Na takozvanim statusnim konferencijama
biće razmatrano stanje u postupku, a optuženi će imati pravo i da govori o svom zdravstvenom stanju i o uslovima u pritvoru.
Posmatrači u Hagu, inače, očekuju da će Karadžić iz Srbije, po okončanju pravne procedure, biti prebačen vladinim avionom na aerodrom u Roterdamu kao što su vlasti u Beogradu do sada činile sa većinom važnijih optuženih. Na aerodromu će, kako je propisano, Karadžića preuzeti holandska policija, zajedno sa predstavnicima Tribunala. On će zatim biti prebačen u tridesetak kilometara udaljeni pritvor Tribunala u haškom predgrađu Sheveningen.
Po uobičajenoj proceduri, optuženi su do sada sa aerodroma u pritvor
prebacivani u koloni od dva kombija sa zatamnjenim prozorima, uz pratnju
dvojice holandskih policajaca na motociklima. Jedino je bivši predsednik Srbije
i SRJ Slobodan Milošević u julu 2001. u pritvor prebačen helikopterom iz
vazduhoplovne baze Falkenburg u koju je iz Tuzle prebačen avionom NATO.
Pošto stigne u pritvor, Karadžić će biti podvrgnut uobičajenom lekarskom pregledu, a posle izvesnog vremena, biće smešten u ćeliju u jednom od tri zatvorska krila gde je trenutno 37 optuženih za ratne zločine tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Bivša glavna tužiteljka Karla del Ponte imala je običaj da se susreće sa važnijim optuženim odmah posto stignu u pritvor,
pokušavajući da sa njima razgovara.
Njen naslednik Serž Bramerc nije javno stavio do znanja da li namerava da
pokuša da razgovara sa Karadžićem kada on bude prebačen u Hag. Bramerc je najavio da će se javnosti obratiti nekoliko sati pošto jedan od do sada najtraženijih begunaca od Tribunala bude smešten u sudski pritvor.
U međuvremenu, jedini znak iščekivanja u holu Haškog tribunala su stolice i razglas postavljeni za Bramercovo obraćanje novinarima kojih je u sudu trenutno neznatno više nego obično. Vreme do očekivanog izručenja Karadžića iz Srbije, kako je izjavila Bramercova predstavnica Olga Kavran, tužioci u Hagu koriste da pregledaju optužnicu protiv bivšeg predsednika Republike Srpske koja je poslednji put izmenjena pre osam godina.
Kada postupak protiv Karadžića počne pred Tribunalom, može se očekivati da će Tužilaštvo, uz odobrenje sudija, protiv njega podići novu, izmenjenu optužnicu. Prvu optužnicu protiv Karadžića i komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, podignutu u leto 1995, a dopunjenu genocidom u Srebrenici
u jesen iste godine, glavna tužiteljka Karla Del Ponte razdvojila je i izmenila
u maju 2000. Del Ponteova je to učinila u nameri da bivše članove političkog vođstva bosanskih Srba Momčilu Krajišniku i Biljani Plavšić, koji su u to vreme bili dostupni Tribunalu, izvede na suđenje zajedno sa Karadžićem čije je hapšenje očekivala.
Karadžić, međutim, tada nije bio uhapšen; Biljana Plavšić je kasnije priznala krivicu za zločine protiv čovečnosti i 2003. osuđena na 11 godina zatvora, a Krajišniku je, posle suđenja, 2006.
izrečena kazna od 27 godina zatvora, ali je oslobođen optužbe za genocid.
Za pomaganje i podržavanje genocida nad Muslimanima u Srebrenici u leto 1995,
Haški tribunal je do sada pravosnažno osudio jedino tadašnjeg komandanta Drinskog korpusa VRS generala Radislava Krstića. Kaznu od 35 godina zatvora Krstić izdržava u Velikoj Britaniji.