Od nastanka, 1908. godine, FBI je izrastao iz grupe od 34 istražitelja do agencije od oko 13 hiljada specijalnih agenata i pratećeg osoblja koje broji 23 hiljade ljudi.
Federalni istražni biro je, 15-ak godina od osnivanja postojao kao istražni ured Ministarstva pravosuđa. 1924. godine za direktora je imenovan 26-godišnji Edgar Huver.
Šta je njegov dolazak na čelnu poziciju značio za taj ured?
Džon Foks, istoričar FBI-a, će reći je da je Huver jednostavno izvukao FBI iz političke korupcije.
"On je zaista celim srcem ušao u reformu Biroa i primenu i pošto vanje zakona učinio profesijom, a ne polikantskom agencijom federalne vlade."
Pod Huverom, Istražni biro u čiji je naziv 1935. dodana odrednica "federalni" - stekao je reputaciju vrhunske agencije za istraživanje zločina, proganjanje begunaca, a pre svega agencija čuvena po nepodmitljivosti. Uporedo sa tim Edgar Huver je zasukao rukave i u medijima i javnosti gradio reputaciju FBI-a, toliko i tako da je agencija postala svojevrsni američki i svetski mit.
Čak i danas, agenti koji nikada nisu radili za Huvera, njegovo ime izgovaraju sa predznakom "gospodina" Huver.
Međutim, to je imalo svoju određenu cenu.
Bivši agent FBI-a Stan Pimentel kaže da je Edgar Huver, uz sve dobre stvari, rukovodio FBI-em kao vlastitim feudalnim dobrom, bez nadzora ili uticaja izvana.
"Naravno, Huver je polagao račun određenim članovima Kongresa. Smatrano je da on polaže račun i ministru pravosuđa. Ali, on je zaista bio FBI, upravljao je biroom i praktično je mogao da čini što je hteo."
Tako čvrsto vođen, zatvoren i izolovan, FBI je uključivan i u kontroverzne operacije - elektronsko prisluškivanje, šezdesetih godina i u ometanje grupa aktivista, pokrivanje mnogih ličnosti, uključujući i Martina Lutera Kinga.
Sada 85-godišnji bivši šef unutrašnje obaveštajne službe Ed Miler ističe da je Huver sa velikom pažnjom i zabrinutušću pratio aktivnosti pokreta za građanske slobode, mogući komunistički uticaji na anti-ratne grupe i grupe koje su se zalagale za poštovanje ljudskih prava. Miler kaže da Edgar Huver, primera radio, lično nije imao ništa protiv Martina Lutera King-a, ali je htio da zna sve o njegovim vanbračnim aferama.
" Huvera nije brinuo Marrtin Luther King. Jednostavno, nije mu se dopadale njegova moralna karakteristika."
Nakon smrti, Edgara Huvera 1972. godine, FBI se postepeno otvara i postaje odgovorniji prema Kongresu. Huver nije doživeo da vidi ono što bi ga od svega moglo najviše i rastužiti i razljutiti - hapšenje i proglašavanje krivim jednog od agenata, zbog špijuniranja za Moskvu.
Istoričar FBI-a Džon Foks ocenjuje da su greške FBI-a pod Edgarom Huverom sadašnje agente jasna lekcija o opasnosti po balans između zaštite života, osiguranja bezbednosti i poštivanja građanskih prava i sloboda.
"Huverovo nasleđe je dosta velikih znakova upozorenja za moguće greške, zloupotrebe ovlaštenja, upozorenje čega moramo biti svesni i na čemu aktivno raditi tako da održimo balans između poštivanja sloboda i osiguranja bezbednosti. Mislim da je ono loše što je ostalo iza Huvera dobro pamtiti kako ne bi bilo ponovljeno."