On je razoran i za zemlje u kojima se proizvodi i za one u kojima se troši. Za korisnike heroina, navika često znači život u bedi i očaju, koje je teško prevazići.
34-ogodišnja Sandra je jedna od šezdeset hiljada zavisnika od heroina u Baltimoru, gradu na istočnoj obali. Ona živi u ovoj napuštenoj i oronuloj kući u nizu na zapadnoj strani grada. Dozvolila nam je da deo dana provedemo sa njom. Pokazala nam je gde ljudi žive i drogiraju se. Sandra je heroin prvi put probala pre šest godina.
Pokazuje nam od čega se sastoji uobičajeni pribor jednog narkomana. Život joj je posvećen samo jednoj stvari: zadovoljenju zavisnosti. Pokazuje nam polovinu pilule, budući da je polovinu već potrošila.
Većina svetskog heroina se proizvodi u Avganistanu, Burmi i Kolumbiji. Ujedinjene nacije procenjuju da u svetu postoji osam miliona zavisnika od heroina. Baltimor je poznat po četvrtima ispunjenim dopadljivim kućama u nizu. Ali lučki grad, severno od Vašingtona, poznat je i kao heroinska prestonica Sjedinjenih Država. Američka Agencija za borbu protiv droge, skraćeno DEA, navodi da je deset odsto od šeststo hiljada stanovnika zavisno od heroina. To potvrđuje i Karl Kotovski, pomoćnik specijalnog agenta zaduženog za Baltimor.
«Heroin koji se prodaje u Baltimoru čak nije ni toliko skup. To je za zavisnike veoma zgodno», kaže Kotovski.
Najveći deo heroina pristiže u Baltimor iz Južne Amerike i centralne Azije. Sandra kaže da je poreklo droge ne interesuje i dodaje da heroin na nju više i ne deluje. Glavna briga su joj bolne reakcije, kada telo traži dodatnu količinu.
Hapšena je tri puta i provela je šest meseci u zatvoru. Sju Dojl, savetnica za narkomane u merilendskom okrugu Kerol, pored Baltimora, kaže da je to uobičajeno.
«Kada postanu zavisni, moraju da jure za drogom. To više nije zadovoljstvo, jer su na ulici u neprekidnom traganju za drogom, za novcem kojim će da je kupe. Onda počnu da rade stvari koje inače nikada ne bi radili. Kradu od roditelja. Kradu po susedstvu. Prostituišu se», objašnjava Sju Dojl.
Sandra preživljava radeći kao ulična prostitutka. Kaže da su joj potrebne tri mušterije dnevno da bi mogla da zaradi za drogu i hranu. Dodaje da je neprekidna opasnost nasilje.
«Pretili su mi nožem i otimali novac. Što se tiče stvarnog dobijanja batina, mi to zovemo posebnim danom, danom na koji te siluju. To je potpuno iščašen doživljaj», kaže Sandra.
Ona pokazuje kako izgleda noga dugogodišnje žrtve droge.
Ona naravno ima i zdravstvene probleme zbog heroina. Boluje od endokarditisa, infekcije srčanog tkiva. Hepatitis C joj je oštetio jetru i izazvao cirozu. Zubi su joj truli. Sve je to uobičajeno za zavisnike od heroina.
Kada smo je upitali da li će ikada prestati da uzima heroin rekla je da se nada da će stići u centar za rehabilitaciju pre nego u mrtvačnicu, mada ni u to nije sigurna. Sju Dojl objašnjava da narkoman imaju četiri opcije: smrt, zatvor, hospitalizaciju ili rehabilitaciju. Dodaje da je ovo poslednje najteže.
«Većina naših štićenika ne uspeva da se oporavi posle prvog pokušaja. Radi se o hroničnom dugotrajnom oboljenju. Poredimo ga sa dijabetesom ili povišenim krvnim pritiskom. Ne možete da se izlečite preko noći», kaže Sju Dojl.
Sandra je nedavno pokušala da uđe u gradsku kliniku za rehabilitaciju. Ali bila je odbijena. Lista čekanja u Baltimoru je duža od mesec dana.
Sandra i dalje na ulicama preživljava dan po dan i koliko god je to moguće, nosi se sa svojom zavisnošću.
