Za mnoge gradove širom Sjedinjenih Država proslava Dana nezavisnosti ne može da prođe bez parade. Veličina i sastav svečane povorke mogu da budu različiti, ali ti događaji neizostavno podstiču nacionalni ponos, duh zajednice i prijatna sećanja. Saradnica Glasa Amerike, Nina Kek, posetila je gradić Brendon, u državi Vermont, koji takođe priprema paradu.
Brendon je tipičan mali grad takozvane Nove Engleske. Njegova glavna ulica načičkana je crvenim kućama od opeke, sa baštama oivičenim belim drvenim ogradama. Na nekoliko raskrsnica nalaze se crkve sa zvonicima, a stogodišnja stabla javora bacaju gust hlad na pločnike. Njegovim ulicama vladaju tišina i spokoj. Ali to se menja svakog 4. jula, kada se u Brendonu održava najveća parada u državi Vermont.
"Haj. Ja sam Sindi MekTagert i kao svi drugi obožavam parade. One me vraćaju u mladost kada su svi išli na parade za 4. juli. Nisam mogla da dočekam da isteram svoj bicikl i okitim ga krep-papirom i balonima. Uvek smo se takmičili ko će lepše da okiti bicikl."
"Haj. Ja sam Voren Kimbl, iz Brendona, u Vermontu. To je sjajna zabava. Već godinama učestvujem u pripremanju parada. To traje čitavu godinu i deo je ukupnog zadovoljstva koje traje mnogo duže od tih sat ili sat ipo koliko traje parada."
"Haj. Ja sam Dona O'Meli. Mislim da su parade važne za zajednicu zbog okupljanja, mogućnosti da se bude sa prijateljima i poznanicima, da se razmenjuju pohvale za pokretne platforme, ili za kostime... Sve je to radi duha zajedništva."
Osim što su popularne zbog predstavljanja lokalnih grupa i duvačkih orkestara, paradama se raduju i lokalni političari. Entoni Polina, koji se već nekoliko puta kandidovao za funkcije na nivou države, kaže da parade i političke kampanje idu ruku pod ruku.
"Kampanje služe za upoznavanje sa ljudima, a parade su sjajni događaji za to. Ljudi su na ulicama, očekuju zabavu i spremni su za upoznavanje. To je odlična prilika za kontakt sa običnim ljudima. Obožavam orkestre, gajde i trube. Sve to me podseća na parade iz mog detinjstva."
Keli Vajgend, koja takođe učestvuje u organizaciji parada, kaže da se taj osmomesečni rad dobro isplati.
"Uvek me podilaze prijatni žmarci i zato im se uvek vraćam. Sama ta prilika da vidim svoje sugrađane i ono što rade. Pokretne platforme i orkestri privlače ljude. Dolaze čak i turisti da bi se divili onome što može da pripremi ovako mali grad."
Keli Vajgend dodaje da se, pošto se orkestri spakuju, a gledaoci raziđu, u njenom gradu još dugo oseća duh zajedništva.