Novi muzej u Betel Vudsu u državi Njujork svojim posetiocima pruža priliku da ponovo prožive deceniju šezdesetih – vreme promena i transformacije čitavog društva.
Tema muzeja je festival Vudstok, održan 1969. godine, jedan od legendarnih dogadjaja te dekade. Kejt Miler, iz njujorškog dopisništva Glasa Amerike, obišla je muzej koji koristi savremenu tehnologiju kako bi veličao muziku i kulturu radikalne decenije.
Muzej je deo većeg kompleksa Betel Vuds - otvorenog centra za izvodjačke umetnosti, smeštenog medju brežuljcima države Njujork, na istorijskoj lokaciji originalnog muzičkog i umetničkog sajma Vudstok, održanog 1969. godine.
Sada čuveni festival Vudstok, posle problematičnog početka, pretvorio se u tri dana slavlja i muzike, u deceniji koju su obeležili burni dogadjaji. Muzej sadrži brojne eksponate, fotografske murale, hipi-autobus ofarban psihodeličnim bojama kao i filmove snimljene na festivalu.
Vejd Lorens, direrktor muzeja u Betel Vudsu priseća se deset godina sukoba i kontroverze:
"1960-te su bile prelomni trenutak u američkoj i svetskoj kulturi, u političkom I kulturnom smislu. Festival Vudstok ne bi se dogodio da nije bilo dogadjaja koji su mu prethodili, od izbora Kenedija za predsednika i njegovog ubistva, do burnih dešavanja 1968. Eskalacija rata u Vijetnamu, pokret za gradjanska prava, rodjenje ženskog pokreta, sve te stvari imale su genezu 60-ih, a Vudstok je okupio čitavu generaciju mladih ljudi koji su dovodili u pitanje autoritet, koji su osporili životni put koji su izbrali njihovi roditelji”, priča Lorens.
Američka kultura dramatično se promenila tokom šezdesetih, a ta promena inspirisala je grupu ljubitelja muzike da organizuju najveći muzički festival svih vremena. Njihova ideja postala je znak usklika čitave dekade – smatra Patrik Galager, dizajner muzeja.
"To je prekretnica u istoriji američke kulture. Kada razgovarate sa istoričarima, muzičarima, onima koji su zaista proučavali pop kulturu, za njih je Vudstok tačka u odnosu na koju se sve računa. Bio je to završetak jedne od najvećih, najburnijih, najčudnijih decenija - a to su bile 1960-te.”
Posle više meseci planiranja, organizatori Vudstoka suočili su se sa krizom promene lokacije festivala u poslednjem trenutku, presušenim finansijama, okupljenom gomilom od 500,000 ljudi, I zatvaranjem autoputa. Onda su se na Vudstok obrušili snažni pljuskovi.
Riči Hejvens bio je prvi pevač koji je nastupao na Vudstoku. Bilo je skoro nemoguće probiti se kroz publiku, pa je transportovan helikopterom, i morao je da svira tako dugo da mu je ponestalo materijala. U očajničkoj želji da otpeva još nešto, a inspirisan previranjima tog vremena, otpevao je pesmu nazvanu “Sloboda”.
Na ceremoniji uoči otvaranja muzeja, Hejvens je evocirao uspomene na Vudstok.
"Čak i oni koji su tri dana kisnuli do gole kože su ostali, i šta se tu moglo uraditi? Bilo mi je jasno da oni nigde ne idu, da je to to, znao sam da ću ostati i ja do samog kraja, dok se sve ne završi, biću tu.”
Mnogi meštani počeli su da donose hranu i vodu posetiocima festivala – radosnim, blatom pokrivenim, drogiranim ljudima.
Džon Sebastijan iz grupe Lovin' Spoonful's bio je tamo, uživajući u muzici kao deo publike, ali je zahvaljujući neobaveznom duhu čitavog dogadjaja I sam završio na bini.
"Meni je najdraže bilo izvodjenje grupe Creedence Clearwater. Verujem da John Fogerty nije mislio da je njihova svirka bila na najvišem nivou ali kao deo publike ja sam bio potpuno oduševljen, mislio sam – oh kakav sjajan tročlani bend!”
Još jedan originalni hipik sa Vudstoka bio je Djuk Devlin, koji je došao iz Teksasa da učestvuje na festivalu i nikada nije otišao.
"S druge strane puta, tamo gde se nalazio ambar, izgradili smo umetnički paviljon. Na mestu onog zelenog polja nalazio se heliodrom.”
Devlin i danas, kao i nekada, izgleda kao pravo “dete cveća”.
"Znate, ja uvek kažem da je razlog što smo svi ovde - što nismo sasvim čitavi.”
Posetioci muzeja stoga mogu da se vrate u prošlost, i prožive dogadjaj, i deceniju koji su oblikovali istoriju.