Mnoge zemlje, od Gane do Meksika, počele su da smanjuju carinu i porez na hranu. Svetski program hrane je zatražio više od 700 miliona dolara od međunarodne zajednice da bi pomogao da se zadovolje osnovne prehrambene potrebe u zemljama u razvoju.
Ali i potrošači u razvijenim zemljama imaju nevolje sa visokim cenama hrane. Eksperti kažu da nekoliko jednostavnih saveta može da pomogne svim potrošačima da smanje troškove ishrane.
Zastupnici potrošača kažu da je sada najbolji trenutak za promenu kupovnih navika. Uprkos sve većim cenama hrane, stručnjak za smanjenje troškova na Univerzitetu države Misuri, kaže da malo planiranja može da donese velike uštede. Sintija Foser kaže da je prvi korak da se shvati da je vreme novac.
«Trošimo otprilike dva dolara i 17 centi po minutu u radnji, tako da bismo morali to vreme da svedeo na minimum, jer se time smanjuje trošenje», kaže ona.
Nedavna anketa lista «USA Today» i Galupa, pokazuje da gotovo polovina Amerikanaca kaže da skok cena hrane izaziva porodične teškoće. Specijalistkinja za ishranu, Elen Šuster, kaže da deo tog problema predstavlja hrana koju američki potrošači bacaju.
«Porodica od četiri člana gubi na hrani, na voću i povrću, žitaricama i mesu, oko 600 dolara godišnje. Ako okrenete stvar, za taj novac možete da napunite rezervoar benzinom, tako da se radi o priličnim uštedama koje ljudi mogu da kontrolišu», kaže ona.
Da bi se gubici maksimalno smanjili, Šuster kaže da bi potrošači trebalo da jedu pre odlaska u kupovinu i kupe samo onoliko koliko im je potrebno. Ona dodaje da bi kupci trebalo da izbegnu kupovanje na veliko i kad god je to moguće, kupe poznate proizvode koji, ne samo da su jeftiniji, nego ih prave provereni proizvođači. Pravite sok od sirupa, jer prirodni sokovi mogu da budu skuplji čak i 60 odsto. A porodice koje bi htele da uštede još više, treba češće da jedu kod kuće.
«Jedenje napolju nažalost izaziva poskupljenje ishrane. I još jedna stvar koju ljudi treba da imaju na umu u vezi sa restoranima, jeste da u tom slučaju imate manju kontrolu nad onim što se stavlja u hranu. Ako kuvate kod kuće, možete da kontrolišete i količinu masti. Količinu soli. Možete da kontrolišete veličinu porcije», kaže Elen Šuster.
I treba se pripaziti reklama. Kuponi za hranu mogu da uštede kupcima novac, ali mogu i da povećaju trošenje kad navedu mušteriju da kupi nešto što inače ne bi. Sintija Foser kaže da još jedan način štednje predstavlja kupovanje stvari koje su na donjim policama u radnji, jer kompanije plaćaju za istaknutije mesto na rafovima.
«Prema tome, ako se sagnete, ili popnete na prste, kupićete jeftiniju robu i uštedećete u odnosu na skuplje proizvode koji se obično stavljaju na visinu očiju», kaže Sintija Foser.
Stručnjaci ističu da poštovanje nekoliko ovakvih saveta može svake godine da donese velike uštede i pomogne da se uspori sve brže poskupljenje prehrambenih proizvoda.
