Od raspada Sovjetskog Saveza pre više od 16 godina, populacija u Rusiji je svake godine manja za gotovo 700 hiljada ljudi. Ruskinje u proseku žive do 73. godine, dok je životni vek muškaraca mnogo kraći, 59, što je za oko dvanaest godina manje od zapadnjaka. Suprug Larise Ilgove umro je od bolesti jetre.
«Imala sam mnogo prijatelja i svi su umrli mladi, u 47, 48, 50, 60 godini,» kaže ona.
Medicinski eksperti kažu da su među razlozima velikog broja prevremenih smrti u Rusiji srčane bolesti, loša ishrana, težak rad, pušenje, promiskuitet i pre svih alkoholizam. Ruski demograf Igor Bjeloborodov kaže međutim da alkoholizam ukazuje na veći problem, a to je depresija koja vlada u celom društvu. On smatra da depresija ne pogađa ruske verske zajednice, primećujući da njihovi pripadnici žive duže i imaju više dece, iako nisu uvek bogatiji.
«To je najviše slučaj među pravoslavcima, odnosno najbrojnijim vernicima u Rusiji. Muslimani i Budisti takođe imaju više dece. Ljudi koji se i dalje pridržavaju određenih moralnih principa i imaju pozitivan stav prema porodičnim vrednostima ispoljavaju drugačije demografske i reproduktivne tendencije.»
Bjeloborodov ističe da je 75 godina ateizma i lošeg upravljanja ekonomijom u komunističkom periodu uništilo ne samo duhovne i materijalne osnove Rusije, već i strukturu porodice. On navodi da je komunistički sistem kreirao takozvane demografske tempirane bombe koje, kako navodi, nastavljaju da eksplodiraju i nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. To obuhavata legalizaciju abortusa, zabranu privatne svojine i prava nasleđivanja i veće vrednovanje majčine službe komunizmu, nego njene brige o djeci.
Ruski premijer Vladimir Putin nedavno je zatražio sprovođenje mera kojim bi se prosečni životni vek Rusa do 2020. povećao na 75 godina. Bjeloborodov međutim nije siguran da se problem može rešiti u samo 12 godina.
«Mislim da je pristup problemu, koji uključuje smanjivanje stope mortaliteta, a i ignorisanje nataliteta, pogrešan. On neće ništa rešiti i samo će garantovati stariju populaciju. Drugim rečima, stopa starenja će biti ubrzana, ali će i radno sposobni deo stanovništva biti više opterećen. Naš penzijski sistem je već u krizi,» kaže Bjeloborodov i ističe da je potrebno više radno sposobnih Rusa, ne samo zbog izdržavanja penzionera, već i zbog razvoja ekonomije i obezbeđivanja održive vojske.
Rastuću nestašicu radne snage nadoknađuje 12 miliona imigranata, većinom ilegalnih, koji žive u Rusiji. Pojedini imigranti su međutim često meta napada ksenofobičnih Rusa, koji ih smatraju uljezima. Uprkos blagom porastu nataliteta prošle godine, Ujedinjene nacije predviđaju da će do sredine veka, doći do velikog pada populacije sa trenutnih 141 milion na manje od 100 miliona stanovnika.
