Dalji porast cene nafte na svetskom tržištu utiče na cene u drugim sektorima, od poljoprivrede, transporta do prerađivačke industrije. Političari u Sjedinjenim Državama okrivljuju naftne kompanije za skok cena. Međutim, stručnjaci za energetiku smatraju da političari treba da se suoče sa činjenicom da je problem u ponudi koja je mnogo manja od potražnje nafte.
Veliku potražnja nafte uglavnom podstiču Kina i Indija i druge zemlje u razvoju, čije industrije i transport zahtevaju sve veće količine petroleja kao pogonskog goriva. Istovremeno, sve brojnija srednja klasa u tim zemljama nabavlja sve više automobila koji naravno takođe troše benzin. Prema nalazima istraživanja Instituta za javnu politiku na Univerzitetu Rajs u Teksasu, potrošnja nafte raste i u Sjedinjenim Državama. Amerikanci uvoze više od 50 odsto svojih energetskih potreba i troše trećinu ukupnih količina goriva za transport u svetu. Jedan od autora istraživanja, Kenet Medlok, kaže da su priče o tome da Amerika treba da se oslobodi uvozne nafte nerealne.
«Zavisimo od uvozne nafte jer je ona jeftinija od naše. Pokušaj da ukinemo uvoz nafte u što kraćem roku samo bi podstakao dalji skok cena, a to ljudi svakako da ne žele.»
Autori istraživanja pod naslovom «Američka energetska politika i transport», Kenet Medlok i Ejmi Majers Džefi, predlažu štednju nafte uz povećanje proizvodnje energije - ne samo pomoću nafte, nego pomoću solarne energije, bio-energenata i vetrenjača. Medlok, takođe, osporava tvrdnje da se rezerve nafte u svetu smanjuju, ali dodaje da bi dalji porast cena benzina mogao da učini proizvodnju alternativnih energenata ekonomičnom.
«Rezerve nafte su očigledno ograničene, ali prećićemo na alternativne izvore tek kada proizvodnja barela nafte bude koštala više od tih drugih energenata.»
U pomenutom istraživanju se navodi da bi moglo doći do veće nestašice energenata u slučaju da se u narednim decenijama još više poveća jaz između potražnje i proizvodnje konvencionalnih izvora energije. Tada bi barel nafte mogao da dostigne cenu od 150 do 200 dolara, što bi dovelo do uvođenja kvota i izazvalo privredni zastoj. Sterling Benet, stručnjak u Nacionalnom centru za javnu politiku u Dalasu, kaže da bi sve to moglo da se izbegne, ako bi Kongres dozvolio eksploataciju domaćih, netaknutih rezervi nafte.
«Odavno ne možemo da dođemo do rezervi od oko 16 milijardi barela nafte u Arktičkom nacionalnom parku. Odavno ne možemo da eksploatišemo priobalne podvodne rezerve, koje se procenjuju na najmanje 100 milijardi barela. Kada bi bilo omogućeno da otvorimo za eksploataciju samo ta dva izvorišta, Sjedinjene Države bi sa 11. mesta prešle na 4. mesto u svetu po rezervama nafte.»
Barnet takođe tvrdi da će do 2030. alternativni energetski izvori moći da pokriju svega 9 odsto ukupne potrošnje u Americi. U međuvremenu, kako zaključuje, glavni energenti ostaju nafta, prirodni gas i ugalj.