Pored situacije u Avganistanu, na samitu NATO saveza održanog u Bukureštu prošlog meseca, raspravljano je i o drugim pitanjima. Sastanci NATO saveza na najvišem nivou obično su prilika za uručivanje formalnog poziva novim zemljama za učlanjenje. Samit u Bukureštu nije bio izuzetak - Albanija I Hrvatska su primile takav poziv pa se očekuje da će proces njihovog učlanjivanja biti okončan do kraja jula.
Od pada Sovjetskog Saveza NATO je proširen sa deset novih članica - Bugarskom, Češkom, Estonijom, Mađarskom, Letonijom, Poljskom, Rumunijom, Slovačkom i Slovenijom. U Bukureštu je trebalo da bude upućen poziv i Makedoniji, ali zbog protivljenja Grčke koja je zapretila vetom, to nije učinjeno. Grčka bi želela da se Makedonija odrekne svog imena jer se tako zove i njena severna pokrajina. Taj spor traje od proglašenja nezavisnosti te bivše jugoslovenske republike, 1991. godine.
Tomas Valasek, stručnjak za NATO u londonskom istraživačkom Centru za evropske reforme, kaže da je važno da Makedonija sada ne okrene leđa NATO savezu.
“Ona je veoma važna zemlja, koja je 2000. godine bila pred opasnim raspadom. Smatram da svi saveznici u NATOu treba da dobro promisle kako da pomognu Makedoniju da održi mir i stabilnost dok ne dobije poziv za učlanjenje, koji joj na samitu nije uručen – što smatram da je sramno za alijansu.”
NATO lideri su takođe odbili predlog da Gruzija I Ukrajina započnu proces pridruživanja, nazvan “Akcioni plan za članstvo”. Čarls Kapčan, stručnjak za evroatlantska pitanja u Savetu za spoljno-političke odnose, ovde u Vašingtonu, kaže da je ta odluka bila najveće iznenađenje na samitu i predstavlja udarac za administraciju predsednika Džordža Buša, koja je vršila opsežne pripreme pred sastanak u Bukureštu.
“Poseta gruzijskog predsednika Sakašvilija Vašingtonu bila je sva u znaku “Akcionog plana za članstvo”. Predsednik Buš je pre Bukurešta posetio Ukrajinu, sa ciljem da obezbedi da te dve zemlje krenu ka punopravnom članstvu. Na samitu u Bukureštu održao je govor u kojem je istakao važnost približavanja Gruzije i Ukrajine savezu. Te iste večeri odgovor je bio, “ne, još uvek nismo spremni za to”.
Po rečima Čarlsa Kapčana, Francuska I Nemačka su procenile da nije vreme za dodatno otuđivanje Rusije, koja ne želi dalje proširenje NATO na teritorije bivših sovjetskih republika. Evropske zemlje, kaže Kapčan, smatraju da postoje I druga važna pitanja, poput energetskih isporuka koje stižu iz Rusije, zatim Kosovo, Iran, kontrola nuklearnog i konvencionalnog oružja, kao i načelno pitanje pripremljenosti Ukrajine i Gruzije da se uključe u NATO.
Asli Toje, stručnjak u Norveškom Institutu za vojna istraživanja, smatra da bi bilo teže uskratiti poziv za učlanjenje da su Gruzija i Ukrajina bile spremnije za ulazak u NATO.
“Uopšte nije bilo teško reći ne kada se ima u vidu da samo jedna trećina Ukrajinaca želi članstvo u NATO, dok bi dva gruzijska separatistička područja, Abhazija i Osetija, mogla da izazovu direktnu vojnu konfrontaciju sa Rusijom.”
NATO samit u Bukureštu ipak je doneo predsedniku Bušu jednu važnu pobedu. Eksperti ukazuju na odluku Severnoatlantskog saveza da se u Poljskoj i Češkoj izgradi antiraketni sistem za odbranu Evrope. Ali mnogi analitičari ističu da je u ovoj fazi takav sistem još uvek samo ideja.