Ono što je pre 57 godina započelo kao pokušaj da se približe evropske zemlje i izbegne novi svetski sukob, danas je najveći zajednički ekonomski prostor i politička Unija sveta. Danas Evropska unija proslavlja svoj dan, što za one koji joj se nameravaju pridružiti može da predstavlja priliku da i sami još jednom potvrde kako je budućnost evropskog prostora u saradnji, bezbednosnoj, ekonomskoj i socijalnoj solidarnosti.
Danas se u Briselu prisećaju kako je tadašnji ministar vanjskih poslova Francuske, pozvao na današnji dan, 1950. godine, nekoliko evropskih država da, umesto pripremanja za novi svetski sukob, udruže svoje industrije tada ključnih grana- uglja i čelika, što je, rezultiralo potpisivanjem ugovora tadašnje Zapadne Nemačke,
Francuske, Italije, Belgije, Luksemburga i Holandije. Nedugo potom, u Rimu je uobličen sporazum koji je stavio na noge Evropsku ekonomsku zajednicu, koja će kasnije prerasti u ono što danas poznajemo kao Evropsku uniju.
Taj prostor je još uvek u intenzivnim promenama i obedinjavanju-konačni oblik mu je dao Lisabonski ugovor, kompromis izmedju zajedničkog evropskog ustava i labave konfederacije, Sporazum u kojem jedni ipak prepoznaju konture evropske mega- države, a drugi dovoljno prostora za očuvanje nacionalnog identiteta i interesa.
U svakom slučaju, Unija je danas najveće i najmoćnije svetsko tržište, najveća politička unija država, koje, najčešće, govore jednim glasom kada je reč o zajedničkim interesima beybednosti, ekonomije i vanjske politike. Unija ove godine obilježava i deset godina postojanja evra, zajedničke evropske valute, koji je, više od svega drugog ujedinio evropski prostor- uz sve argumente za i protiv, evro- zona uporno raste I sad već čini petnaest, a od naredne godine sa Slovačkom i šesnaest evropskih članica. Sasvim je jasno da je pridruženje Uniji, sudeći barem prema primerima država koje su do juče bile iza čelične zavese, donelo ekonomske perspektive, bezbednost i blagostanje.
Danas je, širom Evrope, organizovano više od 500 svečanosti kojima se obeležava Dan Evrope- jednoj od njih, Evropskom selu u Parizu, prisustvovao je i potpredsednik EK Barot, odlaskom Franka Fratinija zadužen za unutrašnje poslove i pravdu:
"Zaista smo sretni kada vidimo Pariz kako proslavlja Evropu- Evropu koja nas štiti, i koja želi da bude svetski činilac, dajući primer u borbi protiv klimatskih promena ili solidarnošću sa zemljama u razvoju ili svojim tehnološkim uspesima, kakav je i satelitski sitem Galileo".
I Evropljani su pomalo zatečeni brzinom promena kakve se dešavaju kada je reč o funkcionisanju i obliku EU- njena budućnost je, uvereni su mnogi, u proširenju, koje, bez obzira na ksenofobiju, kakva u većoj ili manjoj meri živi medju njima, je donosilo i donosiće Uniji nove ljude, ideje i duh, iskustva i kulture koje imaju svoje mjesto u tom neponovljivom evropskom jedinstvu različitosti.
Veruje se da će skoro francusko predsedništvo Unije, uz fokus na dovršetak priprema da Sporazum iz Lisabona stupi na snagu, klimatske promene i pitanja imigracije, značajnu energiju utrošiti na pripremu balkanskog prostora za zahevan status evropskog kandidata. U to vreme će, veruje se, Sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju sa zemljama Balkana biti akivni, dajući nove mogućnosti, ali i tražeći od država regiona da se što pre i potpunije prilagode evropskim standardima, postajući i same deo jedinstvene evropske porodice.