Ispitivanja javnog mnenja pokazuju da ubedljiva većina Amerikanaca veruje da je američka ekonomija u recesiji, iako vladine statistike tek treba da ukažu na negativni rast koji i praktično zadovoljava definiciju. Zna se da je američka ekonomija dramatično usporila rast i da su tržišta nekretnina i kredita u Sjedinjenim Državama u haosu, dok se vrednost dolara naglo smanjuje što povećava inflatorni pritisak.
Proteklih meseci smo bili svedoci bujice uznemirujućih ekonomskih vesti, a protekla nedelja nije bila izuzetak. Nastavljena kriza subprimarnih kredita je gurnula jednu od najvećih američkih investicionih banaka na samu ivicu solventnosti, od koje se spasla samo zahvaljujući pomoći koju je omogućila administracija. Industrijska proizvodnja u Sjedinjenim Državama nastavlja da opada, dok su cene nafte ostale iznad stotinu dolara za barel. Američka Centralna banka je u dva navrata smanjila interesnu stopu da bi olakšala otplatu kredita i podstakla ekonomski rast, ali izgledalo je da čak i te mere učvršćuju stav da američka ekonomija zaostaje, kaže Lorens Samers, koji je služio kao sekretar za finansije u administraciji predsedika Bila Klintona.
«Rekao bih da je vrlo verovatno da smo sada u recesiji. Hoću da kažem da je izvesno da smo u nečemu što će većina ljudi osetiti kao recesiju. Nadam se da će se to lako zaustaviti i da ćemo videti povratak na ekspanziju. Ipak, ne mislim da, posle svega što se dogodilo na finansijskom tržištu, možemo biti sigurni da će se to dogoditi.»
Samers je to rekao kao gost programa televizije «Foks», na kojem je nastupio i Glen Habard, bivši šef Saveta ekonomskih savetnika predsednika Buša. Habard smatra da su sadašnje prilike sumorne, ali veruje da će ekonomsko usporenje Amerike ipak biti kratkotrajno.
«Jasno je da smo s prošlogodišnjeg rasta bruto nacionalnog proizvoda od nešto više od 3 odsto, ove godine skliznuli na verovatno 1 do 1 i po odsto. Tržište rada je počelo da se smanjuje. Kreditno škripanje veoma mnogo uitiče na ekonomiju. Rekavši sve to, moram da dodam da očekujem oporavak do kraja godine, koji će u priličnoj meri podstaći akcije u domenu monetarne i fiskalne politike.»
Federalna vlada je početkom godine usvojila paket ekonomskih povlastica koji će obezbediti ček sa povraćajem poreze većini poreskih obveznika sa srednjom i nižom zaradom, kao i poreske olakšice koje treba da podstaknu ulaganje u biznis. Administracija predsednika Buša takođe ohrabruje davaoce kredita da izmene kreditne uslove finansijski ugroženim klijentima suočenim sa gubitkom kuća. Desetine hiljada kućevlasnika su širom Sjedinjenih Država bile izbačene iz svojih kuća, jer zbog skoka kamatnih stopa nisu mogle da otplaćuju mesečne rate. Pojedinci u Vašingtonu traže agresivniju akciju kojom bi se povećao nadzor vlade i regulacija kreditnih tržišta, ne samo da bi se ublažio udarac sadašnje krize, nego da bi se smanjilo davanje rizičnih pozajmica u velikoprodaji, koje se okrivljuje za sadašnji haos. Demokratski senator Čarls Šumer iz Njujorka, kaže da predsednik Buš nije preduzeo akciju na vreme, što je još više pogoršalo situaciju.
«Da je administracija ranije delovala anagažovanije – naročito u pogledu krize na tržištu nekretnina, kada su mnogi od nas to od nje tražili – ne bismo ni došli do ovoga.»
Šumer je bio gost televizijsk emreže ABC. Međutim, republikanski senator Džon Kil iz Arizone, kaže da su demokrate daleko od toga da su nedužne kada je reč o nevoljama na tržištu nekretnina i kredita.
«Naravno da to nije bila Bušova administracija, koliko demokrate u Kongresu, koje su vršile pritisak na kreditne institucije da istupe i ponude više novca, čak i kupcima koji ne ispunjavaju uslove.»
Narednih dana će biti objavljeni novi ekonomski podaci o prodaji kuća u Sjedinjenim Državama, potrošnji u maloprodaji i bruto nacionalnom proizvodu. Ta poslednja cifra bi mogla da pruži važan uvid u dubinu američkih ekonomskih nedaća.