Imigracija je jedno od ključnih pitanja u američkoj izbornoj trci, što i ne čudi ako se zna da je Amerika država imigranata. Američka vlada je pre više od stotinu godina otvorila imigraciono-prijemni centar na ostrvu Elis u njujorškoj luci, kako bi proveravala hiljade pridošlica, koji su napustili svoje zemlje u potrazi za američkim snom.
Blizu 12 miliona imigranata prošlo je kroz ostrvo Elis u njujorškoj luci između 1892. i 1954. Stotine ljudi posećuje ga i danas, ali kao turističku destinaciju. Dejvid Samjuleson je Britanac.
“Milioni ljudi su tokom niza godina dali svoje živote za slobodu i kip slobode simbolizuje zašto smo danas ovdje.“
Na ostrvu Elis se nalazio prvi američki imigracioni centar pod kontrolom federalnih vlasti. Hiljade imigranata iz Evrope dolazilo je na ostrvo svakog dana.
“Pre otvaranja imigracionog centra, bilo je vrlo malo kontrola prilikom ulaska u zemlju. U početku vam nisu trebala nikakva dokumenta. Čak i tokom prvih nekoliko godina na ostrvu Elis, nije vam trebao pasoš.”
Za novi život bio je potreban samo novac da se kupi karta za parobrod. Vlada je zbog velikog priliva imigranata 1921. pooštrila kontrolu i počela da primenjuje sistem provere.
Inspektori su morali da pitaju svakog imigranta ili stranca kako se zove, koliko ima godina, gde ide, da li je ranije boravio u Sjedinjenim Državama, koliko ima novca i koje mu je bilo ranije zanimanje. Odbijali su nepoželjne imigrante jer je to bilo zahtevano zakonom. Bilo im je naređeno da spreče ulazak anarhista, boljševika, komunista ili poligamista.
Ako su imigranti bili nepismeni, lošeg zdravlja ili nisu imali dovoljno novca bili su zadržavani u pritvornom centru dok ne bi bilo odlučeno da li će biti deportovani ili će im biti dozvoljeno da uđu u zemlju. Ukoliko bi počinili kriminalno delo na američkom tlu, takođe su bili pritvarani ili deportovani. Tokom 62 godine rada prijemnog centra, samo jednom procentu pridošlica nije bilo dozvoljeno da na kraju uđe u Sjedinjene Države. Iako se imigraciona struktura Amerike značajno promenila, 40 odsto Amerikanaca ima rođake koji imaju veze sa ostrvom Elis, što centar za porodičnu istoriju čini veoma popularnim. Posetioci mogu ovde da pronađu pojedince koji su prošli kroz njujoršku luku i saznaju detalje o njihovim rodnim gradovima, kada su stigli i ko je došao sa njima.
”Moji deda i baka putovali su u potpalublju, a ne u prvoj ili drugoj klasi. Došli su sa samo 10 dolara u džepu. Sada kada sam ovde shvatam koliko im je bilo teško da napuste sve, svoj dom, porodicu-ali su uspeli i omogućili nam dobar život.“
Ovaj centar, koji poseduje oko 25 miliona pojedinačnih dosijea, omogućava posetiocima da uspostave vezu sa svojim precima, na način na koji većina to do sada nije mogla da uradi. I dok se porodice rastaju, a struktura Amerike sve više menja, istorijski zapisi postaju sve dragoceniji za one koji ne žele da izgube vezu sa svojom prošlošću.
