Galup, organizacija za ispitivanje javnog mnjenja u svetu, ovih dana je izdala izveštaj o veoma obimnom istraživanju u kojem je učestvovalo više od 50 hiljada muslimana, koji odražavaju poglede više od milijarde muslimana u preko 35 zemalja. Navodi se da je to najveće i najobuhvatnije istraživanje ove vrste. U anketi koja je sprovođena šest godina, postavljena je serija pitanja u vezi sa muslimanskim gledanjem na Sjedinjene Države, ekstremizam i demokratiju.
Proteklo je gotovo sedam godina od napada 11. septembra, 2001, a i dalje ima mnogo pitanja bez odgovora o razlozima zbog kojih je grupa muslimana tog dana napala Sjedinjene Države. Jedno od tih pitanja je zbog čega muslimani ćute o terorizmu. Galupova anketa ukazuje da se ogromna većina muslimana (92 odsto) - bez obzira što je mali procenat ispitanika izneo ekstremna gledišta – ocenjuje kao umerena. Džon Espozito, profesor religije i islamskih nauka na Džordžtaunskom univerzitetu u Vašingtonu, kaže da se verski ekstremizam i antiamerikanizam ne zasnivaju na islamskom učenju, nego pre na političkim gledištima koja potpiruju ekstremizam.
«Otkrili smo da je u okviru primarnih podsticaja politika, a ne pobožnost. Tu su političke nepravde, tu su ekonomske nepravde, što ne bi trebalo da nas iznenađuje. Setite se kada smo posle nekoliko nedelja otkrili da napadači 11. septembra nisu došli iz izbegličkih logora i da je u stvari većina – pri tome dobro obrazovanih – pristigla iz finansijski dobrih uslova i da su neki bili religiozni, a neki nisu», priseća se profesor Espozito.
Istraživači iz Galupa kažu da postoje neka pitanja u pogledu kojih su politički radikali i umerenjaci saglasni. Jedina razlika, kažu, jeste jačina osećanja prema tom pitanju.
Dalija Mogahed, viša analitičarka u Galupu i šefica Galupovog centra za muslimanske studije, stacioniranog u Vašingtonu, kaže da je lakše okriviti islam, nego preispitati suštinska politička pitanja i nepravde koje odjekuju širom muslimanskog sveta i koje su mnoge naterale da se priključe radikalnom taboru.
«Ono što odvaja ovu grupu od većine nije pobožnost, nego shvatanje politike. Utvrdili smo da akutni konflikti, kao što su rat u Iraku, sadašnji palestinsko-izraelski sukob, pa čak i rat u Avganistanu, treba da se reše da bi odnosi mogli da se poboljšaju», kaže ona.
Dalija Mogahed kaže da ogromna većina muslimana kaže da se divi američkoj tehnologiji, slobodi govora i vrednosnom sistemu zasnovanom na mukotrpnom radu.
Ipak, istraživanje je pokazalo gotovo potpunu saglasnost kada je reč o politici Sjedinjenih Država. Postoji velika averzija prema predsedniku Bušu i njegovoj administraciji i među političkim radikalima i među umerenima. Iako je moguće da predsednik Buš usmerava napore za širenje demokratije u muslimanskom svetu, većina muslimana kaže da Sjedinjene Države i dalje nisu ozbiljne u tom pogledu, kaže profesor Džon Espozito.
«Postoji opšti konsenzus među većinom muslimana u pogledu načina na koji vide američku inostranu politiku, koju mnogi vide kao dvostruki standard kada dođe do unapređenja demokratije», kaže profesor.
On dodaje da su muslimani širom sveta saglasni da zapadne vlade mogu da doprinesu poboljšanju odnosa smanjenjem retorike kada je reč o muslimanskoj kulturi i razdvajanju religije i terorizma.
«Prioritet i strahovanje većine muslimana je pitanje ekstremizma i pitanje bezbednosti, što ne bi trebalo da nas iznenadi, jer su to ljudi koje ekstremisti često ugrožavaju. Ako odete na internet, naći ćete izjave pojedinih muslimana, saopštenja muslimanskih organizacija, muslimanske verske vođe koje neprekidno govore posle 11. septembra, tačno je da tamo ima i muslimanskih ekstremista, ali ih mediji ne pokrivaju», kaže profesor.
Džon Espozito i Dalija Mogahed su saglasni da je najbolji način za premošćavanje jaza između Sjedinjenih Država i muslimanskog sveta, uključivanje u debatu reformatora iz glavnog toka. Ti ljudi, smatra dvoje eksperata, zalažu se za promene miroljubivim sredstvima i pružanje pomoći umerenima da izoluju ekstremiste.