Na početku 21. veka NATO se suočava sa brojnim izazovima, među kojima je i misija očuvanja bezbednosti na Kosovu. Panel vašingtonskih analitičara je, svedočeći na pretresu pred američkom Helsinškom komisijom, zaključio da je zarad bezbednosti, stabilnosti i demokratizacije evropskih država, proširenje NATO-a neophodno i da bi na predstojećem samitu u Bukureštu trebalo da bude upućen poziv Hrvatskoj, Albaniji i Makedoniji da se priključe Alijansi.
Samit u Bukureštu, po rečima kopredsedavajućeg Helsinške komisije, kongresmena Alsija Hejstinsa sa Floride, prioritetno će se baviti delovanjem misije u Avganistanu, pitanjem kontroverznog odbrambenog štita u istočnoj Evropi i izazovima na Kosovu nakon proglašenja nezavisnosti. Na samitu bi, kaže Hejstings, mogao da bude upućen poziv Hrvatskoj, Albaniji i Makedoniji da se pridruže NATO-u i pored određenih nesaglasnosti, prvenstveno spora Skoplja i Atine o službenom imenu Makedonije.
Jedan od panelista, Januš Bugajski iz Centra za strateške i međunarodne studije, kaže da proširenje Alijanse ne sme biti pretpostavljeno pomenutom sukobu.
“Sve članice NATO-a uključujući Grčku žele Makedoniju u Savezu, prvenstveno radi regionalne stabilnosti. Vašington, stoga, mora ostati uključen kako bi se barem našlo privremeno rešenje, koje bi zadovoljilo obe strane u sporu i na samitu u Bukureštu sprečila mogućnost grčkog veta na makedonsko članstvo.”
Majkl Halcel sa univerziteta Džons Hopkins dodaje da su sve tri zapadnobalkanske države ispunile tražene uslove:
“Duboko sam uveren da Albanija, Makedonija i Hrvatska ispunjavaju kriterijume za prijem. Sve tri, a posebno Albanija i Makedonija, to su potvrdile doprinosom vojnim operacijama Alijanse.”
NATO, kao prvenstveno odbrambeni savez država nije još zahvatio crnomorski i region Zapadnog Balkana. Prisustvo na Balkanu značajno je zbog stabilizacije regiona smatra Bugajski.
“Prijem Hrvastke Albanije i Makedonije, verujem, smanjiće sivu zonu na Balkanu i pomoći misiji Alijanse da generiše regionalnu stabilnost.”
To je posebno bitno, imajući u vidu situaciju na Kosovu nakon proglašenja nezavisnosti, ističe Halcel:
“Ako Beograd nastavi politiku samoizolacije od evrotalanske zajednice i počne da gravitira statusu, makar i privremenog ruskog satelita, bilo bi dobro osigurati da imamo prisustvo NATO-a na svim granicama Srbije i na severu Kosova”.
Uz naglasak da je ključno da članice NATO-a dele vrednosti demokratskih društava, posebno u vezi sa poštovanjem ljudskih prava na što je fokusirana Američka Helsinška komisija – kopredsedavajući Alsi Hejstings je podvukao da proširenje NATO-a nije samo u interesu Sjedinjenih Država, već i stanovnika svake od novih članica Saveza. Prijem Ukrajine i Gruzije, na samitu u Rumuniji, panel pred Helšinskom komisijom ocenio je manje verovatnim.