Cena pšenice u Americi dostigla je rekordno visok nivo dok kupci iz inostranstva nastoje da obezbede isporuke. Mešavina potražnje, lošeg vremena i usporenih isporuke iz zemalja izvoznica više je nego udvostručila cenu pšenice u odnosu na prošlu godinu. Pored toga, povećana potražnja industrijskih biljaka od kojih se proizvode biogoriva navodi mnoge farmere da seju manje pšenice. Za potrošače to znači neminovno više cene hrane.
Pekarka Pam Viks kaže da je belo brašno sve skuplje.
”Neverovatno je kako je cena belog brašna porasla, gotovo preko noći,“ kaže ona.
Pre samo nekoliko nedelja, džak od 23 kilograma koštao je 15 dolara. Danas košta blizu 40.
”Pokušavamo da se prilagodimo, ali kako izgleda nećemo imati drugi izbor nego da i mi podignemo cene,“ kaže Pam Viks.
Za više cene okrivljuje se povećana potražnja pšenice u zemljama u razvoju, kao i potražnja za alternativnim izvorima energije. Farmeri sve češće umesto pšenice seju kukuruz, najčešću sirovinu za etanol. Ali kako zalihe pšenice u Americi nisu bile niže u poslednjih 60 godina, farmer Džo Kejdžr kaže da se njeno sejanje sada isplati.
”Gotovo je neverovatno dokle su stigle cene. To u svom životu još nisam video,“ kaže Džo Kejdžr.
Cena testenina već je udvostručena, dok je cena hleba porasla za 20 centi po vekni. Ekonomisti kažu da su poskupljenja doprinela najvećoj stopi inflacije u gotovo 15 godina. Vik Lespinas je analitičar tržišta pšenice.
”Ovo će trajati sve dok bude trajala inostrana potražnja za pšenicom i dok bude rasla potražnja za etanolom,“ kaže Lespinas.
Skok cena pšenice oseća se u čitavom svetu, jer strani kupci besomučno kupuju preostale zalihe u zemljama kao što su Sjedinjene Države i Kazahstan, čiji izvoz dostiže rekordne nivoe.