Pojedina visoka ulaganja u Sjedinjenim Državama skreću pažnju na enormno bogate investitore koji stoje iza tih ugovora. Posebno onespokojavaju takozvani suvereni fondovi – udruženi fondovi u državnom vlasništvu koji koriste svoje ogromne rezerve za ulaganje u poznate američke korporacije. Unošenje kapitala je obezbedilo veoma potreban podsticaj kompanijama u koje se ulaže i američkoj ekonomiji u celini, ali izaziva stepnje zbog mogućih implikacija.
Uz procenjene rezerve u bilionima dolara koje se još i povećavaju, suvereni novčani fondovi su izvukli iz nevolja neke poznate američke firme. Edvin Truman, viši naučni saradnik u Pitersonovom institutu za međunarodnu ekonomiju i bivši zvaničnik američkog Sekretarijata za finansije, među onima je koji zbog toga brinu.
«Zbog čega je za neku stranu vladu dobro da ima 10 odsto deonica u Sitigrup, kada nećemo da američka vlada poseduje 10 odsto? Ako ništa drugo, američka vlada bi odgovarala američkim poreskim obveznicima. Rekao bih da je to problem», kaže Truman.
Drugi razlog za brigu je mogućnost da takvi fondovi doprinesu nestabilnosti tržišta - ako se prebrzo povuku u borbi za opstanak. Tu je i bojazan da bi suvereni fondovi mogli da se iskoriste za političke ciljeve vlada koje ih kontrolišu. Pored toga, postoji i strahovanje da bi publicitet o ulozi tih fondova mogao da izazove zaštitnu akciju američkih zakonodavaca na Kapitol Hilu. Mnogi od tih superbogatih fondova su vlasništvo azijskih i bliskoistočnih vlada. Njihova uloga je novost za naslovnu stranu – kakva je u jednom njujorškom tabloidu nedavno objavljena pod naslovom «Amerika na prodaju». Magazin Ekonomist je to nazvao invazijom. Ako je to tačno, onda je to invazija koju široko pozdravlja Džems Dorn, iz Instituta Kejto, koji se zalaže za slobodno tržište.
«Sjedinjene Države su slobodna zemlja. Imamo otvoreno tržište kapitala. Ako američki investitori žele da sklapaju ugovore sa kineskim ili bilo kojim drugim, to bi trebalo da bude dopušteno i njima. To je njihov novac. Dokle god ne predstavlja nekakvu verodostojnu opasnost», kaže Dorn.
Osetljivost u bezbednosnom pogledu se videla 2006, kada je politička oluja prisilila kompaniju u vlasništvu Dubaija da proda svoje akcije u operacijama u američkim lukama. Specijalni komitet koji predvodi Sekretarijat za finansije vodi računa da strane investicije ne ugroze bezbednost Sjedinjenih Država. Zamenik sekretara za finansije, Robert Kimit, nedavno je rekao novinarima na telefonskoj konferenciji da Sjedinjene Države pozdravljaju ulaganja na komercijalnoj osnovi.
«Direktno investiranje iz inostranstva je glavni pozitivni doprinos američkoj ekonomiji, koji obezbeđuje više od pet miliona dobrih radnih mesta u Sjedinjenim Državama. Rekao bih ipak da je prilično pošteno priznati da ulaganje iz inostranstva ponekad može da pokrene bezbednosna pitanja», rekao je Kimit.
U članku u magazinu «Forin afers», Kimit postavlja smernice za fondove i zemlje-primaoce, da bi odagnao strepnje. Prva je da bi suvereni novčani fondovi svoje odluke trebalo da zasnivaju isključivo na ekonomskim, a ne na političkim ili spoljnopolitičkim osnovama. Kimit takođe podržava nastojanja Međunarodnog monetarnog fonda da utvrdi kodove za najbolje delovanje suverenih fondova. On smatra da bi svaki takav kod trebalo da obuhvati veću transparentnost i otvorenost samih fondova.
