Istraživačima sa Jelskog univerziteta je odobren pristup do sada neobrađenom arhivskom materijalu sovjetskog diktatora Josifa Visarionoviča Staljina. Više od dva miliona dokumenata predstavlja ogroman prozor u psihu čoveka koji je orkestrirao neke od najužasnijih zločina dvadesetog stoleća. Novootvorena Staljinova arhiva će biti digitalizovana i otvorena za javnost 2009.
Staljinova lična arhiva, koja je nedavno otvrena stručnjacima izdavačke kuće Jelskog univerziteta, predstavlja novi uvid u privatni svet Josifa Staljina, koji je brutalno vladao Sovjetskim Savezom od 1929. do ’53. Kršten kao Josif Visarionovič Džugašvili, da bi kasnije dobio nadimak «Čelična pesnica», Staljin nikada nije pomišljao da će neko videti njegovu arhivu.
«Arhiva je počela da se prikuplja ubrzo posle Staljinove smrti, počev od dokumenata koje je on čuvao u svojoj dači, kojima je pridavao poseban značaj», kaže šef istraživačkog tima Jelskog univerziteta, Džonatan Brent.
On dodaje da gotovo 40 hiljada dokumenata ilustruje način na koji je Staljin upravljao sovjetskim životom na svim nivoima – od cene kobasica i raspodele eksera među fabrikama, do pitanja koja se tiču atomske energije i interkontinentalnih balističkih raketa. Arhiva obuhvata i kopije rukopisa sa Staljinovim potpisom, od kojih su neke pisali njegovi suparnici - koje je diktator kasnije likvidirao. Jedan od primera je «Istorija boljševičke revolucije» Lava Trockog.
«Na vrhu pojedinih stranica, Staljin je jednostavno napisao ’Lažov, lažov’. Debelom olovkom, na mnogim stranama, precrtavao je delove materijala. Na drugim stranama, pažljivo je podvlačio i na marginama zapisivao svoje komentare onoga što je Trocki napisao», kaže Brent.
On ističe da količina detaljnih komentara pokazuje da je Staljin vrlo pažljivo analizirao ideje intelektualaca. Ipak, ako bi pomislio da bi neko mogao da mu ugrozi autoritet, Staljin ga je uništavao, čak i one koje je najviše cenio. Zbirka dokumenata obuhvata beleške, privatna pisma, stenograme razgovora sa zvaničnicima Komunističke partije i stranim državnicima, među kojima su američki predsednik Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil. Prema istoričaru iz Jela, Staljinova arhiva je najkompletnija zbirka materijala o diktatoru. Dokumentacija pokazuje da je Staljin 1938. svojeručno pisao istoriju – kao autor «Kratkog kursa Komunističke partije Sovjetskog Saveza». Ta revizionistička knjiga se do sada smatrala združenim projektom partijskog Centralnog komiteta.
Dokumenti su decenijama bili zaključani u ruskoj predsedničkoj arhivi. Zabrana je skinuta 2005. Od 40 hiljada dokumenata, autor oko pet hiljada je sam Staljin. Diktator koji se dva puta ženio, nije ostavio ljubavnu prepisku, niti lični dnevnik. Međutim, napisao je dečju knjigu. Ona će biti digitalizovana i objavljena 2009, zajedno sa ostalim ličnim dokumentima. Objavljivanje Staljinove arhive je zajednički projekat izdavačke kuće Jelskog univerziteta i ruskog Državnog arhiva savremene istorije. Baza elektronskih podataka će omogućiti istraživanje i na engleskom i na ruskom jeziku.