U institutu Kejto održana je diskusija o novim izazovima s kojima se suočava NATO i o budućnosti severnoatlanske organizacije. Panelisti imaju podeljena mišljenja o tome kako će se ta organizacija izboriti sa najnovijom krizom, ali su saglasni da su joj najveći izazovi Avganistan i Kosovo.
Najozbiljniji test za severnoatlansku organizaciju je Avganistan, gde NATO trpi značajne gubitke u borbi sa talibanima-kaže istraživač za međunarodne studije na Kejto institutu Stenli Kober. Među ostalim otvorenim pitanjima, ističe Kober, najurgentnije je pitanje statusa Kosova. On smatra da Sjedinjene Države i njihovi zapadni saveznici, kada su se založili za nezaisnost pokrajine, nisu očekivali jak otpor Srbije i Rusije, koja kao razlog navodi poštovanje međunarodnog prava. Sukob Moske i Vašingtona o tom pitanju najbolji je način da se izazove još jedan hladni rat-kategoričan je Kober.
“Zagovornici nezavisnosti, uključujući veliki broj članica NATO-a tvrde da međunarodna zajednica može zaobići Savet bezbednosti. Kina, Indija i Rusija, shodno ranijim stavovima o neophodnosti poštovanja teritorijanog integriteta zemalja, će verovatno dovesti u pitanje legitimnost takvog postupka. Ukoliko to bude slučaj nezavisnost Kosova imaće posledice po NATO, koje će ići van granica Balkana.”
Predstavnik Kejto instituta smatra da nije verovatna trgovina Rusije i Sjedinjenih Država u vezi sa tim pitanjem. Počasni predsednik Ajzenhauer, instituta Suzan Ajzenhauer, slaže se da je oštro protivljenje Moskve nezavisnosti Kosova iznenadilo američke zvaničnike, ističući da u odnosima sa Rusijom nisu postavljeni pravi prioriteti.
“Pre nego što se situacija pogorša potrebno je naći oblasti u kojima možemo da sarađujemo. Kosovo možda nije jedna od tih oblasti, ali da smo bilo fleksibilniji u vezi sa protivraketnim štitom mogli smo imati bolju situaciju. Samo Kosovo, bez preduzimanja određenih mera može značiti pravi krah.”
Unuka bivšeg američkog predsednika Dvajta Ajzenhauera, Suzan Ajzenhauer kaže da je neophodno ponovo razmotriti strukturu severnoatlanske organizacije.
“Ja razumem i divim se kritičnoj ulozi koju je NATO odigrao tokom hladnog rata, kada je postojala jedna pretnja, ali danas između sajber napada i više različitih ratnih poprišta, imamo drugačiju situaciju atmosferu i verovatno ćemo morati ponovo o svemu da razmislimo.”
Stenli Kober, autor analize o trenutnoj situaciji i budućnosti NATO-a navodi da je pre skoro 25 godina predvidio trenutnu krizu u toj organizaciji.
“Tada sam upozorio da će generaciju kasnije NATO pogoditi nova kriza, te da sumnjam da je organizacija neće preživeti. Ta generacija je sada prošla i mi smo suočeni sa tom krizom.”
Ostali učesnici panela na Kejto institutu međutim smatraju da nije reč o prvoj, ali ni najozbiljnijoj krizi i sa više optimizma govore o budućnosti NATO-a. Džeremi Šapiro, Direktor za istraživanja na Brukings institutu:
“Ako NATO bude neuspešan u Avganistanu, njegove članice uključujući i Sjedinjene Države verovatno neće pokušati da eliminišu organizaciju, već će tražiti način da reše mnoge probleme i povećaju efikasnost te organizacije.”
Sa tim stavom saglasan je i počasni direktor Lemnicer Centra za NATO i EU na Kent Stejt univerzitetu Lorens Kaplan.
“Niko od američkih partnera u NATO bi napustio tu organizaciju bilo sad ili u budućnosti. Imali su tu šansu i još uvek je imaju.”
Kaplan, dugogodišnji poznavalac prilika u severnoatlanskoj organizaciji, zaključuje da iskustvo iz prošlosti pokazaje da je NATO sposoban da preživi kako sadašnje, tako i buduće neuspehe.