Sa prilivom mladih žena i muškaraca na poslovno tržište, lice američke radne snage se menja. Mladi ljudi donose nove talente, veštine i očekivanja koja su možda suprotna od njihovih starijih kolega. Međutim kako izveštava novinarka Glasa Amerike Fajza Elmasri, stručnjaci kažu da različite generacije mogu efikasno da sarađuju ukoliko poslodavac kreira pozitivnu atmosferu.
Mnoge američke kompanije se nalaze u zoni iskrivljenog vremena.
«Poslovno okruženje 1950.-ih se sudarilo sa 21. vekom.»
Džil Silman, potpredsednik firme koja spaja kompanije i radnu snagu, kaže da se sve manje Amerikanaca penzioniše kada napune 65 godina, i da je to razlog što trenutno zajedno rade 4 generacije.
«Ranije su stvari bile linearne – stariji ljudi bi se penzionisali i prepustili bi moć i sredstva sledećoj generaciji. Ali ono što se danas dešava je da stariji ne odlaze sa svojih radnih mesta. Moja generacija, odnosno bejbi-bumeri, razmišlja ‘hej, gde je moj deo?’ Tu su zatim, dve mlađe generacije koje su nam za petama, a koje kažu ‘zašto ja moram da čekam na bilo šta» kaže Silman.
Stiv Herstin ima uvid u ovu generacijsku podelu iz prve ruke. Opseg godina zaposlenih u njegovoj kompaniji za popravku prozora je od 19 do 70 godina.
«Starija generacija je prizemnija i ima tendenciju da posao shvati veoma ozbiljno, dok veći deo mlađe generacije čeka da se pojavi bolja prilika.»
Mnogi pripadnici takozvanih X i Y generacija ne vide svoj trenutni posao kao radno mesto na kome će se i penzionisati, smatra konsultant Džon Čelendžer.
«Generacija X je sada u svojim 40-im. U generaciju Y spadaju ljudi koji imaju izmešu 25 i 35 godina. Oni su bili svedoci otpuštanja kroz koje su prošli njihovi roditelji, kao i svih početaka u Silikonskoj dolini. Oni su zbog toga, fokusirani na to da budu nezavisni, jer znaju da potencijal za doživotno zaposlenje ne postoji ni u jednoj kompaniji. Oni žele da rade za firmu koja će im davati zanimljiv posao, gde će moći da napreduju i koja im omogućava da stvore jake veze unutar kompanije. I ukoliko ne dobiju sve to, oni vrlo brzo odlaze.»
Pinstrajp, kompanija za regrutovanje radne snage koja se nalazi u Milvokiju, u državi Viskonsin, je ozbiljno primila poruku. Potpredsednik Beri Dajmond kaže da je kompanija primenila novi pristup kada se radi o nagrađivanju svojih zaposlenih.
«Unapređenja i povišice baziramo isključivo na dostignućima. Nije bitno koliko dugo je neko zaposlen, već koliko je uspešan u tome što radi.»
Dajmond dodaje da njegova kompanija podstiče svoje zaposlene različitih godina, da uče jedni od drugih.
«Kompjuterske sposobnosti mlađih su vidno superiornije. Oni su odrasli uz internet, oni daunloduju informacije, aplouduju ih i sa tehnološkog stanovišta, oni postaju mentori svojim starijim kolegama. Ali može doći i do situacije koja je bazirana na godinama iskustva, u kom slučaju stariji postaju mentori pripadnicima mlađe generacije.»
Dajmond zaključuje da poslodavci u današnje vreme moraju da iskoriste specifičnosti svih generacija i da stvore prilike u kojima će oni razumeti jedni druge i početi da sarađuju. Tek onda, kaže Dajmond, će kompanije moći da izvuku maksimum od svih generacija.