Linkovi

Buš: Kraj 2007. se približava, a novi Kongres ima malo toga da pokaže


Demokrate su dobile većinu u Kongresu 2007. po prvi put u poslednjih 12 godina i tom prilikom su se između ostalog obavezali da promene politički smer sve manje popularnog rata u Iraku. Predsednik SAD Džordž Buš je u nedavnoj izjavi novinarima, sumirao godišnji uspeh Kongresa predvođenog demokratskom većinom.

«Kraj 2007. godine se približava, a novi Kongres ima malo toga da pokaže.»

Demokrate i republikanci u Kongresu se slažu u procenama da nisu postigli onoliko koliko su nameravali, ali za to krive jedni druge. Republikanci kažu da demokrate odbijaju da pristanu na kompromis. Senator Džon Kornin je republikanac iz Teskasa.

«Kada jedna strana svaljuje krivicu na drugu, to ne može da funkcioniše. Najbolji primer su vrlo slabi rezultati koje je Kongres postigao tokom ove godine.»

Ipak, demokrate tvrde da su za neuspeh krivi republikanci, i optužuju ih za opstrukciju. Kongresna manjina ima pravo da koristi filibaster, odnosno da blokira donošenje zakona koristeći taktiku odlaganja beskrajnim debatama. Da bi se filibaster zaustavio i nastavilo sa glasanjem za donošenje zakona, potrebno je 60 glasova. Većinske demokrate u Senate trenutno imaju samo 51 glas.

Senator Čak Šumer, demokrata iz države Njujork kaže da se republikanci neprestano služe ovom taktikom, i predviđa da će zbog toga platiti političku cenu na idućim kongresnim izborima koji će se održati za manje od godinu dana.

«Koristeći filibastere, oni zapravo blokiraju sami sebe, odnosno mogućnost da osvoje mesta u Kongresu idućeg novembra. Američka javnost želi promene. Svaki put kada republikanci zaustave točak progresa, oni nas sprečavaju da sprovedemo u delo volju američkog naroda. Oni jednom rečju nanose štetu čitavoj zemlji.»

Lider demokratske većine u Kongresu, Heri Rid iz Nevade krivi predsednika Džordža Buša za njegovu nespremnost na kompromise.

Ali, predsednik Buš i republikanci u Kongresu brane svoju strategiju tvrdeći da stopiraju demokrate isključivo u donošenju zakonskih odluka koje nisu u američkom interesu.

Uprkos konstantnim prepiranjima, zakonodavci su postigli neke skromne rezultate, uključujući usvajanje mera kojima se postiže bolja efikasnost Sekretarijata za unutrašnju bezbednost, na predlog komisije koja je vodila istragu o terorističkom napadu na SAD 11. septembra 2001.

Međutim, nisu uspeli da postignu napredak u rešavanju ključnih problema kao što su ilegalna imigracija i povlačenje trupa iz Iraka.

Demokrate, koji su osvojili većinu najviše zbog obećanja da će odrediti rok za povlačenje vojnika iz Iraka, su u više navrata pokušavali da ugrade to u zakon o budžetu ali su odustali u poslednjih nekoliko nedelja pred kraj rada Kongresa.

Ros Bejker, profesor političkih nauka na Univerzitetu Ratgers u Nju Džersiju, smatra da je razlog za neuspeh demokrata u pokušajima da promene američku politiku prema Iraku, leži u tome što predsednik Buš može da stavi veto na bilo kakav pokušaj Senata da donese zakon koji bi odredio rokove za povlačenje.

Bejker dodaje i da su se okolnosti u Iraku promenile, što je dodatno doprinelo neuspehu demokrata. Naime, odluka predsednika Buša da poveća broj vojnika je doprinelo smanjenju nasilja i broju američkih žrtava.

«Sa smanjenjem broja žrtava, interes američke javnosti o ratu se takođe smanjio. To će se promeniti čim se situacija ne terenu pogorša, što bi moglo da se dogodi vrlo skoro. Ipak, rezultat toga je manjak glasova za demokrate.»

Članovi liberalne baze demokratske partije su veoma nezadovoljni nesposobnošću njihovih predstavnika u Kongresu da izdejstvuju određivanje roka za povlačenja trupa. Demokratski lideri ih s druge strane uveravaju da će iduće godine nastaviti sa naporima za postavljanje tog roka.

Portparol predstavničkog doma Nensi Pelosi, demokrata iz Kalifornije je pokušala pozitivno da sagleda situaciju, rekavši da bi vremenski rok za povlačenje trupa iz Iraka i ostale teme koje nisu rešene ove mogle biti usvojene iduće godine ukoliko bi demokrate dobili više mesta u Kongresu.

«Nagovestili smo promene, napravili smo pomak, a sada pokazujemo da nam je potreban demokratski predsednik i više mesta u Predstavničkom domu i Senatu.»

Svih 435 mesta u Predstavničkom domu i 35 od 100 mesta u Senatu naći će se na biračkim listićima idućeg novembra.

XS
SM
MD
LG