Beograd sada prvenstveno želi da prolongira statusne pregovore o Kosovu i, u igri živaca sa Zapadom, isprovocira negativno ponašanje kosovskih Albanaca, kako bi u pridobio simpatije međunarodne zajednice za rješenje koje je Srbija nudila u pregovorima. To, eksluzivno za Glas Amerike, kaže analitičar Međunarodne krizne grupe, Džems Lajon. Uptan kakve su sanse da se pregori ipak nastave i nakon 10. Decembra, Lajon kaže:
To ne znam. Uvek postoji ta mogućnost. Uvek neko u EU može da kaže – evo imali smo neki napredak, hajde da pričekamo još dva, šest ili dvanaeset meseci i krenemo u novu proceduru pregovora. Ali za sada nemamo ništa specifično, samo baratanje nekim modelima.
GLAS AMERIKE: Kako gledate na stav Rusije?
LAJON: Rusija ima svoj interes u celoj priči. Još nam nije jasno šta je pravi interes Rusije u vezi sa kosovskim pitanjem, ali je očigledano da će Rusija da pokušava da tera zapadnu Evropu i SAD da rešavaju kosovsko pitanje kroz Savet bezbednosti. Sada izgleda da su SAD i EU odlučili da to pitanje rešavaju van Saveta bezbednosti. Tu postoji problem i još ne znamo kakav će biti ishod.
GLAS AMERIKE: Kažete SAD i EU su odlučili... Kakav je uopšte stav EU po pitanju Kosova i da li je taj stav jedinstven?
LAJON: Od svih zemalja EU mislim 23 ili 24 će priznati nezavisno Kosovo. U prvom talasu, priznaće ga Britanija, Francuska, Nemačka i Italija. Posle toga će naknadno za dva do pet meseci i ostali priznati Kosovo.
GLAS AMERIKE: Šta se u tom slučaju dešava sa regionom. Srbija neće priznati Kosovo, ostaju BiH i Crna Gora i Makedonija...
LAJON: Bosna neće zvanično priznati Kosovo. Što se Crne Gore tiče, ne vidim neke naznake da će Crna Gora odmah da prizna Kosovo. Hrvatska će priznati Kosovo, kao i Makedonija. Da li je Makedonija spremna da ugrožava svoje veze sa Beogradom zbog tog pitanja – odgovor je da. Sad je pitanje dokle je Beograd spreman da gura to pitanje, jer Beograd ima interes da drži komunikacijske veze kroz Makedoniju otvorenim, posebno železničke veze. Biće na kraju malo dima, ali neće biti vatre.
Očigledno, jedna od politika Beograda je stvaranje problema u susednim državama. To vidimo posebno u BiH gde žele da stave do znanja međunarodnoj zajednici da, ako Beogradu – kako kažu – oduzima Kosovo, ako prizna kosovsku nezavisnost,i onda mora da plati visoku cenu u BiH. Tenzije se u Bosni povećavaju i mislim da se Beograd igra sa vatrom. To bi mogao da bude i bumerang problem.
GLAS AMERIKE: Nije li Kosovo, kako Beograd tvrdi, upravo taj presedan koji će pokrenuti domino efekat?
LAJON: Nije Kosovo, nego Republika Srpska.
GLAS AMERIKE: Zašto?
LAJON: Zato što postoje velike razlike između Kosova i RS. Jedna od tih razlika je u tome što je Kosovo, pre nego što su počeli problemi, bilo većinski albansko. Pre nego što je počeo rat u Bosni, RS nije bila većinski srpska, nego je moralo da dođe do etničkog čišćenja i kršenja međunarodnih krivičnih zakona i zakona o ljudskim pravima. U istorijskom smislu, nikada nije postojao entitet koji se zove Republika Srpska, ništa nalik na to u istoriji BiH. Dok se uvek znalo gde je Kosovo i šta je Kosovo.
GLAS AMERIKE: Pretpostavljeni scenario: nema dogovora, Kosovo proglašava nezabisnost, SAD i većina članica EU priznaju nezavisno Kosovo. Da li takav scenario može da dovede do eskalacije nasilja na Balkanu?
LAJON: Uvek može, nadajmo se da neće.