Bliskoistočna mirovna konferencija pod pokroviteljstvom SAD je zakazana je za 27. novembar, a izraelski, palestinski i drugi svetski lideri sastaće se u američkom gradu Anapolisu, jednom od stubova američke kolonijalne istorije. Novinarka Glasa Amerike Rozen Skirbl pripremila je profil prestonice američke savezne države Merilend, stare preko 300 godina, koja se oslanja na profit od turizma uprkos poteškoćama sa kojima se suočava zbog porasta populacije.
Vesti putuju brzinom svetlosti kroz ciglom obložene ulice istorijskog Anapolisa. Obučen u crveni smoking i sa crnim polu-cilindrom iz 18. veka na glavi, gradski vesnik čita proglas manjoj grupi ljudi okupljenoj na stepenicama zgrade Biroa za posetioce grada Anapolisa i okruga En Arandel.
Anapolis godišnje zaradi milijardu i 800 miliona dolara od turizma. Predsednik i izvršni direktor Biroa za posetioce Anapolisa, Koni del Sinjor, kaže da grad poseduje sofisticiranost starog sveta i da je to ono što privlači četiri miliona turista svake godine.
«Obično svojim prijateljima kažem da se osećam kao da živim u slikovnici, jer svaki dan kada prođem ulicama i pogledam u predivne zgrade, pitam se da li je to stvarno. Magično je i šarmantno u isto vreme».
Na samo nekoliko koraka od mesta gde stoji Del Sinjor, nalazi se skupština države Merilend, takođe u kolonijalnom stilu, koja je preplavljena turistima i školskim ekskurzijama. Džordž Vašington je na ovom mestu 1783. podneo ostavku na mesto komandanta kopnene vojske i tu je ratifikovan Pariski sporazum o završetku Rata za nezavisnost. Anapolis je i prvi američki glavni grad, a njegova gradska skupština je najstarija zgrada u Americi, koja je i dalje u upotrebi.
Kostimirani vodič naglašava posetiocima da se u Anapolisu nalazi više kolonijalnih građevina nego u bilo kom drugom gradu u SAD. Jedna od njih pripada Viljemu Paki, potpisniku Deklaracije o nezavisnosti. Prema tvrdnji Patriše Blik, šefice za istorijsko očuvanje grada Anapolisa, ta pedantno renovirana zgrada od crvene cigle sa vrtovima obavezna je destinacija, ako ste u poseti ovom gradu.
«Ponekad osetim strah zbog onoga što vidim na ulicama. Tu su istorijske zgrade kao što je kuća Viljema Pake, koje stoje pored novijih građevina iz recimo 19. veka i jednostavnih kuća, koje su sačuvane, i to u vremenu kada je bilo uobičajeno da takve zgrade budu uništene i izgrađene nove».
Međutim, to nije slučaj u Anapolisu. Lokalna vlast je donela zakon kojim se štiti 300 godina star izgled grada. Koni del Sinjor kaže da su ljudi ponosni na kompaktne ulice i pešački gradić, u kome svi putevi vode ka pristaništu.
«Ovde uz zaliv Česapik se nalaze 4 reke i svaka ulica u gradu se završava kod reka. Tu su takođe i jedrilice, kojima se ljudi trkaju tokom čitave godine, čak i preko zime»
Posetioci dolaze i da bi kupovali, uživali u restoranima i obilazili Vojnu pomorsku akademiju, gde svakog dana oko podneva može da se vidi četiri hiljade studenata, koji marširaju u formacijama. Na toj akademiji će se održati i predstojeća bliskoistočna mirovna konferencija, a pored istorijskog značaja, razlog što je odabarana baš ta lokacija svakako je i visok stepen bezbednosti. Za vreme trajanja konferencije, Vojna pomorska akademija biće zatvorena za javnost.
Međutim, uprkos dobrostojećoj turističkoj industriji, Anapolis se suočava sa problemima, prvenstveno zbog nedostatka pristupačnih nekretnina i nedovoljno razvijenih službi za siromašne građane. Takođe, procenjuje se i da će se zbog reorganizacija obližnje vojne baze, u taj okrug doseliti više od 100 hiljada ljudi.
Lokalno stanovništvo je zabrinuto zbog ovakvog razvoja događaja, pre svega jer stanovnici Anapolisa smatraju da postojeća infrastruktura ne može da podrži taj razvoj i da će doći do dodatnih poteškoća u saobraćaju. No, Anapolis sada nema vremena da se posveti lokalnim problemima, s obzirom da se priprema da bude domaćin u ovom trenutku možda i najkomplikovanijih, najtežih i najvažnijih mirovnih pregovovora na svetu.
