Svedok odbrane drugooptuženog Vladimira Lazarevića, Krsman Jelić negirao je danas pred Haškim tribunalom da je Vojska Jugoslavije u proleće 1999. prisilno premeštala albanske civile na Kosovu, tvrdeći da je to činila OVK.
Tadašnji komandant prištinskog korpusa VJ, general Lazarević optužen je za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon albanskog stanovništva sa Kosova u prvoj polovini1999. Penzionisani general Jelić u to vreme je bio potčinjen Lazareviću, kao komandant 243. mehanizovane brigade VJ u Uroševcu.
Jelić je posvedočio da ni od generala Lazarevića, ni od bilo kog drugog oficira VJ nikada nije dobio naređenje čije bi sprovođenje bilo krivično delo. "Da sam dobio takvo naređenje, odbio bih da ga sprovedem", kazao je svedok.
Dok ga je ispitivao Lazarevićev branilac Đuro Čepić, Jelić je potvrdio da je za vreme rata na Kosovu bilo iseljavanja albanskih civila, ali da to nije činila VJ.
"I pre i tokom agresije NATO bilo je iseljavanja stanovništva iz sela južno od Uroševca, usled pritiska i prisilne mobilizacije OVK. To područje je, pored toga, trebalo očistiti od civila da bi se omogućio lakši proboj snagama NATO iz Makedonije. VJ se bavila odbranom zemlje i nije sprovodila nikakve progone civila", posvedočio je general Jelić.
Prema njegovim rečima, dokaz da je NATO nameravao da preduzme kopneni proboj na području Kačanika i Uroševca je to što su na oklopna vozila Alijanse u Makedoniji, pre početka bombardovanja 24. marta 1999, bila obeležena natpisima KFOR.
Svedok je izjavio da jedinice kojima je komandovao, nasuprot iskazima svedoka optužbe, nikada nisu opkoljavale sela, ni otvarale artiljerijsku vatru, niti su vojnici pretresali i pljačkali kuće. Pretres sela u okviru antiteroristickih akcija bio je zadatak policije, napomenuo je Jelić, a u nadležnosti VJ bila je zaštita granice, glavnih puteva i povremeno pružanje podrške snagama MUP-a Srbije.
Jelić je naznačio da je, kao i njemu nadređeni general Lazarević, izdao više naredbi za poštovanje međunarodnog humanitarnog prava i zaštitu civila. Pozivajući se na dokumenta VJ iz kritičnog vremena, svedok je tvrdio da su u aprilu 1999. albanske izbeglice masovno vraćale iz Makedonije u sela oko Kačanika, a da je NATO, istovremeno, žestoko bombardovao to područje, koristeći kasetne bombe i municiju sa osiromašenim uranijumom.
Jelić je izjavio i da nikada nije dobijao ni sprovodio naređenja nijedne druge komande osim nadređene komande Prištinskog korpusa. Potvrđujući da je na nekim od tih pisanih naređenja stajao natpis "zajednička komanda", on je kazao da je to značilo da će VJ u tim akcijama delovati zajedno sa policijom. General Jelić negirao je i tvrdnju optužbe da je VJ podržavala policiju tokom akcije u selu Račak, 15. januara 1999. u kojoj je, prema tužiocima, ubijeno 40 albanskih civila, a prema vlastima tadašnje SRJ, 40 terorista. On je objasnio da je jedan vod VJ u blizini bio napadnut tog dana i da je uzvratio vatru iz oklopnih vozila, posle čega su albanski teroristi pobegli.
Sudsko veće Ijana Bonomija je, na početku suđenja, incident u Račku isključilo iz optužnice protiv Lazarevića i saoptuženih. General Jelić završio je glavni iskaz, a u nastavku suđenja unakrsno su ga ispitivati tužioci. Zajedno sa Lazarevićem, za zločine nad albanskim civilima u prvih šest meseci 1999. optuženi su tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović, potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović i generali Dragoljub Ojdanić, Nebojša Pavković i Sreten Lukić.