Nedavno je u listu “Kriščen sajens monitor” objavljen tekst Dejvida Janga iz Insituta za analizu i rešavanje konflikata na Univerzitetu “Džordž Mejson”. U članku pod naslovom “Da li će nezavisno Kosovo da podstakne dalje i jače separatističke pokrete”, raspravlja se o pitanju presedana - vrlo čestom u ovdašnjim političkim krugovima. Sa Dejvidom Jangom, razgovarao je kolega Branko Mikašinović.
Dejvid Jang: Pre svega, verovatnoća da će Kosovo postati nezavisno nije velika, ako se ta odluka bude bazirala na medjunarodnom pravu i u svetlu ruske podrške Beogradu u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i podela unutar Evropske unije. S druge strane, pitanje presedana Kosova ustvari datira još od vremena Ibrahima Rugove i kasnijih aktivnosti albanskih ekstremista. Pošto dugogodišnji miroljubivi i nenasilni pokret Ibrahima Rugove nije pokazao rezultate, borbu za nezavisnost preuzela je Oslobodilačka vojska Kosova. Rani presedan je uspostavljen time što je Rugova bio mimoidjen, a inicijativu su preuzeli ekstremni elementi, što će koristiti budući secesionisti - tvrdeći da mirovni pokreti ne donose rezultate, suporotno ekstremnim, pogotovo ako znaju kako vešto politički da deluju, u svetlu podrške koju je OVK dobila od NATO-a. Svi separatistički pokreti, medjutim, nisu destruktivni i destabilizujući, ali jesu oni koji se zasnivaju na nasilju i ako ih medjunarodna zajednica podrži - što je bio slučaj sa kosovskim separatističkom pokretom, koji je iz miroljubivog prerastao u nasilni. To je po mom mišljenju ključni presedan.
Glas Amerike: Da li bi jedinstvenost Kosova mogla da posluži kao presedan za sprečavanje budućih separatističkih pokreta?
Dejvid Jang: To je interesantan politički i retorički pokušaj da se primerom Kosova spreče drugi secesionistički pokreti, tvrdnjom da je to jedinstven slučaj. Rusija veruje da će nezavisno Kosovo uspostaviti presedan, što Vašington odbacuje, smatrajući kosovski slučaj različitim od svih separatističkih konflikata, zbog intervencije NATO-a, medjunarodne uprave i prisustva medjunarodnih snaga u pokrajini, koja je ustvari sada protektorat Ujedinjenih nacija. To prema Vašingotnu i zapadnim silama čini Kosovo jedinstvenim slučajem. Mislim da je to greška i da se takvim stavom stvara shematski plan i pokazuje svetu da će medjunarodna zajednica priznati nezavisnost nekog područja ako i kada ono bude u stanju da dokaže da je njegov slučaj jednak kosovskom. Ako nije sada, ubedjen sam da će za desetak godina nezavinost Kosova biti koriščena kao presedan.
Glas Amerike: Zbog čega Vašington podržava nezavisnost Kosova?
Dejvid Jang: Podržavanje nezavisnosti Kosova je rezultat odredjene politike koja često nije koherentna ili konsistentna. Po mom mišljenju, Vašington je spreman da prizna nezavisnost Kosova da bi se izolovalo i sprečilo širenje konflikta. Predsednik Klinton, recimo, svojevremeo se opredelio za podršku nezavisnosti, smatrajući, izmedju ostalog, da su kosovski Albanci spremeni da se bore i da neće odustati od nezavisnosti, što bi izazvalo nove i šire konflikte. Pošto je Vašington u ovom momentu preokupiran Irakom, Avganistanom i Iranom, Kosovo ima drugorazredni značaj i podrška nezavisnosti je jednostavno politika manjeg otpora. Bez obzira da li će Kosovo postati nezavisno ili ne, mislim da je u procesu uspostavljanje modela presedana za dobijanje nezavisnosti. Buduće separatističke težnje biće rešene kao zasebni i pojedinačni slučajevi. Svaka super sila stvaraće svoja pravila igre, kojih će se ili pridržvati ili ih odbacivati, često bez obzira na političku cenu, smatrajući takav stav jedinim mogućim rešenjem.