U organizaciji “Fondacije Lord Bajron za balkanske studije” i “Američkog saveta za Kosovo” u vašingtonskom klubu Kapitol Hil održan je jednodnevni simpozijum pod nazivom “Kosovo: Tragedija koja se da sprečiti-može li Amerika da se povuče sa ivice”.
Učesnike konferencije su pozdravili i članovi srpskog kokusa u američkom Kongresu, Melisa Bini Den Burton. Izveštaj je pripremio naš saradnik, Branko Mikašinović.
Konferenciju je otvorio direktor Američkog saveta za Kosovo, Džejms Džatras, rekavši da je cilj simpozijuma da se iznesu gledišta o kosovskom problemu i budućem statusu te pokrajine, koja odudaraju od zvaničnih, odnosno koja su u suprotnosti sa sadašnjim stavom američke administracije da podržava nezavisnost Kosova. Politički analitičari, autori, publicisti i profesori, iznosili su različita gledišta, a većina je dovela u pitanje mudrost američkog rešenja za status Kosova, u kontekstu dugoročnih interesa kako SAD, tako i Evropske unije. Učesnici su se većiinom fokusirali na globalni terorizam; posledice jednostranog priznavanja nezavisnosti Kosova i izazove Rusiji; kao i na to da bi nezavisnost Kosova stvorila presedan za secesionističke pokrete širom sveta.
Predsednik Bajronove fondacije i bivši kanadski ambasador u Jugoslaviji, Džejms Biset, rekao je da bi medjunarodna zajednica morala da uvaži Vestfalski mirovni sporazum iz 1648. godine, koji štiti koncept integriteta suverenih drzava i medjunarodno pravo, na čemu Srbija bazira odbranu svog stava o celovitosti i nedeljivosti svoje teritorije.
Profesor političkih nauka na američkom Nacionalnom unverzitetu za odbranu, Stiven Majer je, istakao je, izmedju ostalog, obnovu uticaja i moći Rusije na medjunarodnom planu, njenu povezanost sa Beogradom i nameru da zaštiti interese Srbije. Majer smatra da Kontakt grupa ne bi smela da isključi mogućnost razmatranja svake opcije za rešavanje kosovskog problema.
Direktor Američkog Saveta za Kosovo, Džejms Džatras, osudio je američku politiku prema Srbiji i Kosovu, za koju je rekao da bi mogla da dovede do dugoročne nestabilnosti na Balkanu. On se osvrnuo na uticaj i važnost albanskog lobija u poredjenju sa srpskim, za koji je rekao da ni izdaleka nije tako efikasan.
U prvom delu programa posebnu pažnju privukla su dva predavanja: profesora Džona Šindlera, o konfliktu u Bosni 1990-tih, ratu protiv svetskog džihada i Al Kaidi, o čemu je detaljno pisao u svojoj knjizi “ Unholly Terror--Nesveti teror”. Šindler je izneo gledište da Sarajevo i Priština vešto koriste, kako je to nazvao, “informacionu dominaciju” u medjunarodnim medijskim centrima, što se po njegovom mišljenju sprovodi zahvaljujući i uticaju i podršci arapskog sveta. Direktor Centra za studije o politici islama, Bil Vorner, usredsredio se u svom izlaganju na isprepletenost i uticaj politike na islam i vrednosti muslmanskog društva.
U popodnevnom delu programa, Srdja Trifković, publicista, autor i spoljnopolitički urednik časopisa “Hronika-časopis za američku kulturu” osvrnuo se na problematičnost kosovskog pitanja i pregovarački proces Beograda i Prištine, ulogu SAD i EU, i na mogućnost proglašenja nezavisnosti Kosova. On je rekao kako očekuje prolongiranje stanja neizvesnosti i napetosti dugi niz godina. Direktor vašigtonskog Instituta za istraživanje strateških pitanja, Ben Vorks, analizirao je sistematski priliv albanskog življa na Kosovo, i političke posledice promene demografske strukture te pokrajine i gubljenja srpskog uticaja. Konferenciju je završio politički komentator i pisac Dag Bandou, tezama o opasnostima i posledicama unilateralnog priznavanja nezavisnosti Kosova.