Predsednica Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić izjavila je u jednoj emisiji televizije B92 da srpska bezbednosno-informativna agencija - BIA - zna gde se nalaze haški optuženici, Ratko Mladić i Stojan Župljanin.
Nataša Kandić je najpre podsetila da se godinama govorilo da civilne i vojne obaveštajne agencije raspolažu podacima da se general Vlastimir Đorđević nalazi negde van Srbije i da nije dostupan njenim vlastima. Kada je tužiteljka Haškog tribunala trebalo da dođe u posetu Beogradu i kada je bilo ”strašno važno pokazati neko konkretno delo saradnje domaćih vlasti prema Haškom tribunalu,“ odjednom su uhapšeni i predati i general Đorđević i general Zdravko Tolimir.
”To je bio apsolutno za svakoga jedan neoboriv dokaz da bezbednosne službe, posebno Bezbednosno-informativna agencija, apsolutno raspolažu podacima gde se koji haški optuženik nalazi i da je samo pitanje odluke kada će ko od njih biti predat Haškom tribunalu. Bilo je jasno da je sve to vrlo politički određeno, da se jasno videlo koji je bio politički razlog za hapšenje Vlastimira Đorđevića i (Zdravka) Tolimira,“ rekla je Nataša Kandić.
Prema njenim rečima, ”ne postoji ni jedan argument koji bi mogao da bude u osnovi tvrdnje da BIA ne raspolaže podacima o tome gde se nalaze haški optuženici.“
Nataša Kandić dodaje da iz toga proizlazi stalna tvrdnja tužiteljke Haškog tribunala da se Ratko Mladić nalazi na teritoriji Srbije i da je on na dohvatu ruke ukoliko vlast Srbije želi da ga uhapsi.
Ona je takođe iznela mišljenje da niko od haških optuženika reda Mladića, Župljanina i Gorana Hadžića, ne bi mogao da opstane bez neke podrške iz struktura policije ili vojske:
”Prvo, zato što mislim da su svi ti podaci o pružanju podrške i lokacijama poznati najužoj grupi oko predsednika Vlade Srbije. Ne treba zaboraviti šta je ležalo u osnovi odluke da Mladić mora da ostane nedostupan Haškom tribunalu u vreme trajanja suđenja pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi Bosne i Hercegovine. To se videlo u izjavama srpskih političara, kao i u suđenjima pred većem za ratne zločine u Srbiji.“
Nataša Kandić kaže da nije bilo u interesu Srbije da bude proglašena krivom za zločine i genocid. To je, po njenom mišljenju, bio zvaničan stav koji nikada nije izgovoren u formi neke zvanične odluke ali je bio evidentan u svim izjavama srpskih političara.
Predsednica Fonda za humanitarno pravo podseća da u Haškom tribunalu predstoje suđenja Jovici Stanišiću i generalu Momčilu Perišiću, koji je optužen za neposredno, aktivno učešće Vojske Jugoslavije u operacijama u Srebrenici. Prema tome, kaže ona, Srbiji nikako ne odgovara da se pred Haškim tribunalom nađe Ratko Mladić, koji bi mogao da iznese neke nove podatke, čak novije nego što iznose oficir bezbednosti Beara i drugi, kojima se sada sudi.
Nataša Kandić kaže da sve to nedvosmisleno navodi na zaključak da ”ovde uvek traje ta igra oko procene šta je za Srbiju važno. I naravno, uvek se ostaje na nivou i nasleđu onoga što je Milošević ostavio - da Srbija nije bila umešana u Srebrenicu.“
Nataša Kandić kaže kako joj se jedno vreme činilo da možda ima izgleda da Srbija čak uhapsi Ratka Mladića.
”Sada ne mislim jer mi se čini da je potpuno jasno da će se parafiranje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (Evropskoj uniji) dogoditi nezavisno od toga da li će Srbija predati Mladića. Ne isključujem da Hadžić i Župljanin mogu biti predati zato što su oni potpuno nevažni za strategiju Srbije, u proceni šta je za Srbiju važno kao neka konstanta koju će ona zastupati. Mislim da tu Hadžić i Župljanin ne igraju nikakvu ulogu.“
Što se tiče Radovana Karadžića, Nataša Kandić smatra da je evidentno da on ima jaču zaštitu nego što su civilne i vojne službe bezbednosti, a to je crkva:
”Poslednjih godina gradi se veliki broj crkvi. Vrši se povezivanje nekih manastira. Postoji informacija o tome da na Kosmaju postoji čak izgrađen neki podzemni deo manastira koji ide ne znam koliko kilometara. Da ono što je viđeno u Topčideru kao neki podzemni deo vojnog objekta, predstavlja model koji crkva koristi u svojim slučajevima. Ako je neko odlučio da svoju slobodu ima na taj način što će biti pod okriljem crkve i što će biti sklonjen u tim podzemnim objektima, on može, kao Karadžić, da ostane tu celog života.“
Vojska i policija neće ući da pretresaju te objekte, kaže Nataša Kandić, jer Srbija smatra da država nema pravo da pretresa i remeti mir u manastirima, crkvama i objektima u vlasništvu crkve.
Što se tiče pritiska od strane Evropske unije, Nataša Kandić kaže da je prošle nedelje u Briselu razgovarala sa predstavnicima Evropske unije i upitala ih koja sredstva im stoje na raspolaganju da bi privoleli srpske vlasti da ispune obaveze prema Haškom tribunalu.
”Jasno su mi rekli: nema tih instrumenata. Ne vidi se neki interes Evrope da se Srbija drži izvan evropskog sistema bezbednosti. Tamo ima dosta onih koji smatraju da se na Srbiju može više uticati ako se ona nađe unutar tog sistema. Na moje pitanje, a šta je sa međunarodnim sistemom pravde? Šta sa odnosima između Srbije i suseda? Na to nema odgovora, jer među uslovima Evropske zajednice još uvek figurira samo taj jedan uslov - saradnja sa Haškim tribunalom. Na moje pitanje šta kada Hag bude pri kraju, da li će Evropska unija tada prestati da opominje Srbiju i njenu vlast u vezi sa ispunjavanjem obaveza prema međunarodnom sistemu pravde - nije bilo odgovora.“
Nama, kao organizaciji za ljudska prava, zaključila je predsednica Fonda za humanitarno pravo, veoma je važno da ta saradnja sa Haškim tribunalom bude potpuniji uslov, a to je da ovde mora da se otvori pitanje nasleđa Slobodana Miloševića, odnosno odnosa Srbije prema počinjenim zločinima i preuzimanje odgovornosti za to.