Zamislite Velikog šefa: tradicionalno ugledan stariji gospodin čiji je čvrsti oklop uspelo da probije svega nekoliko žena. Na vrh se probio tako što je bio pametniji, ambiciozniji i možda malo okrutniji od svojih kolega i konkurenata. On je zapravo bio Ibanezer Skradž, hladnokrvni gazda iz poznatog Dikensovog romana «Božićna priča».
Neki su ga poredili sa Donaldom Trampom, njujorškim magnatom koji piše o tome kako je postao poznat i čija se televizijska emisija svodi na hladnokrvno otpuštanje ljudi. Ali u novom veku, model šefa-tiranina se polako menja. U novoj knjizi pod nazivom «Pametniji, brži, bolji», autorka Karlin Sloan, poznata predavačica u školama za biznis, poljuljala je mnoga verovanja vezana za uspeh.
Tradicionalno, piše Sloan, Veliki šef je svoj uspeh postizao nadmudrujući svoje potčinjene i konkurenciju. Ali u eri interneta, informacije su svuda. Mnogo ljudi je pametno. Rukovodioci više ne moraju da budu perfekcionisti, pa čak ni stručnjaci u poslu kojim se bave. Oni uvek mogu da pitaju svoje kolege za odgovore na pitanja na koje sami ne umeju da odgovore. Karlin Sloan dalje kaže da današnje velike zverke vežbaju, jedu zdravu hranu, posvećuju otprilike pola sata za popodnevno spavanje i trude se da donose bitne odluke kad su odmorni. Ukratko, imaju holistički pristup poslu – što poboljšava ono što Sloan naziva opuštenim stanjem duha. Autorka zagovara i «mini-meditaciju» gde bi Veliki šef namestio štopericu i na 5 minuta odlutao u kreativnu kontemplaciju.
Svakako je veoma teško zamisliti Ibanezer Skradža ili Donalda Trampa kako dopuštaju da im misli nekontrolisano odlutaju i na 5 sekundi. «Bah, hambag», rekao bi Skradž. Ali pitanje je, da li bi ovaj tiranin cicija sa takvim temperamentom bio kadar da vodi globalnu korporaciju 21-og veka?