Uticaj religije na politiku u SAD nije novost, pa demokratski i republikanski predsednički pretendenti sve češće govore o svojoj veri, posebno nakon nedavne pretnje evangelista da će podržati kandidata treće stranke ukoliko najbolje plasirani republikanac, Rudi Đulijani, bude izabran za predsedničkog kandidata te stranke.
Evangelistički hrišćanski republikanci su jedna od najvećih i najuticajnijih grupa u Sjedinjenim Državama, koja čini čak jednu petinu izbornog tela. Mada su čvrsto podržali predsednika Džordža Buša, na predsedničkim izborima 2004. godine, mnogi posmatrači navode da je sada to izborno telo podeljeno. Analitičari ističu da to posebno važi u odnosu na bivšeg gradonačelnika Njujorka, Rudija Djulijanija, koji podržava pravo na abortus, i bivšeg guvernera Masačusetsa, Mita Romnija, čija se mormonska vera i gledišta prema pravu na abortus ne dopadaju evangelistima. Direktor katedre za verske studije na Univerzitetu države Oklahome, Alen Hercki, navodi da bi međusobni uticaj vere i politike mogao da promeni izbornu scenu 2008. godine:
”Na strani republikanaca, deo konzervativnih hrišćanskih lidera nastojao je da osujeti Djulijanijevu nominaciju. To je jedna dinamika. Druga je činjenica da se jedan mormon kandidovao za predsednika. Za evangeliste, mormonska vera nije istinsko hrišćanstvo. Ukoliko Mit Romni postane favorit, to bi znatno uticalo na neke evangelističke birače.“
Hercki kaže da je uticaj vere donekle važan i za demokrate koji se kandiduju za Belu kuću. Na predsedničkim izborima 2004. godine, ankete su pokazale da je samo 21 odsto evangelista medju republikancima glasalo za predsedničkog kandidata Demokratske stranke, Džona Kerija. Prema Pjuovom forumu za religiju i javni sektor, 2006. samo 27 odsto njih glasalo je za demokratske kandidate za Kongres.
Stiven Valdman, urednik vodećeg verskog sajta Belifnet, kaže da je to razlog što demokrate ove godine agresivno nastoje da se dopadnu vernicima među biračima. Na poslednjim predsedničkim i kongresnim izborima demokrate nisu izgubile samo glasove evangelističkih protestanata već nisu uspeli da dobiju podršku ni američkih katolika, kaže Alen Hercki. Glasovi katolika, objašnjava on, često osciliraju izmedju demokrata i republikanaca - što je pomoglo da se izabere Bil Klinton 1990-tih i Džordž Buš 2004. godine.
Većina analitičara kaže da su za te oscilacije velikim delom zaslužne verske, društvene, političke i etničke podele u okviru katoličke zajednice. Timoti Matovini, direktor Kušva Centra za studije američkog katolicizma, na univerzitetu Notr dam, smatra da su tokom proteklih godina hispanski katolici posebno postajali sve uticajniji politički igrači:
”Iako Latinosi imaju tendenciju da glasaju za demokrate a ne za republikance, tradicionalno su vezani za porodične vrednosti Republikanske stranke i društvene inicijative Demokratske stranke. Naravno imigracija je sada za njih veliko pitanje. Nije moguće reći kako će glasovi Hispanaca biti podeljeni na narednim izborima. “
Mada katolici i evangelistički protestanti čine najveće biračke blokove, mnogi analitičari ističu da demokratski i republikanski kandidati moraju takodje da se dopadnu muslimanima, Jevrejima i protestantskim biračima iz glavne struje. Alen Hercki, sa Univerziteta države Oklahome, kaže da će te grupe imati veliki uticaj na izborima naredne godine:
“Muslimani će verovanto gravitirati prema Demokratskoj stranci, Jevreji će takodje tradicionalno podržati demokrate. Mormoni će još više biti naklonjeni republikancima no što su sada, dok će sve manja, ali ipak znatna grupa običnih protestanata u Americi biti više naklonjena Demokratskoj stranci no što je to ranije bio slučaj. “
Na koju god stranu da krene versko klatno - većina analitičara se slaže da će vera igrati istaknutu ulogu u odlučivanju ko će biti naredni predsednik Sjedinjenih Država.