Odnosi Rusije i Gruzije i dalje su napeti nekoliko nedelja nakon što su gruzijski vojnici ubili dvojicu ruskih vojnih oficira u separatističkoj regiji Abhaziji. U januaru 2004. godine, Mihail Sakašvili izabran je ubedljivom većinim glasova za predsednika Gruzije posle narodnog poreta poznatog pod imenom “revolucija ruža”, kojom je smenjen predsednik Eduard Ševarnandze. Od dolaska na vlast, Sakašvilijeva unutrašnja politika koncentrisana je na borbu protiv korupcije. U govoru pred Generalnom skupštinom UN prošlog meseca, gruzijski predsednik ukazao je na napredak koji je njegova zemlja postigla u toj sferi.
"Prema podacima Evropske banke za obnovu i razvoj, korupcija u Gruziji je najniža medju svetskim ekonomijama u tranziciji, i jedna u najnižih u Evropi. Naša zemlja je zauzela mesto medju nekim od najrazvijenijih ekonomija sveta, pošto su Svetska banka i Medjunarodna finansijska korporacija rangirale Gruziju kao 18-to najbolje mesto za biznis zbog transparentnosti institucija i nedodstatka korupcije”.
Prema rečima gruzijskog lidera, pre nekoliko godina njegova zemlja je bila na 140. mestu. Mnogi stručnjaci, medju kojima je Ronald Suni sa Čikaškog univerziteta kaže da je Sakašvili načinio velike korake u borbi protiv korupcije.
"Eliminisao je na drastičan način korupciju u policiji. krenuo je na odredjene ličnosti, oligarhe, bogataše, i doveo ih u red. To je učinio na interesantan način, sa mnogima su sklopljene pogodbe da državi plate porez kako bi mogli da nastave da se bave biznisom.”
Na spoljnopolitičkom frontu, Sakašvili se koncentrisao na to da se Gruzija udalji od Rusije i okrene Evropi. Njegov prvi cilj bio je da Gruzija postane članica NATO-a, a pregovori o članstvu su u toku. Mnogi analitičari, kao Olga Oliker iz korporacije RAND kažu da je gruzijsko kretanje ka Zapadu sporno pitanje izmedju Sakašvilija i ruskog predsednika Vladimira Putina.
"Sakašvilijev jasna prozapadna orijentacija se u Rusiji, u mnogim slučajevima ispravno, tumači kao anti-rusko opredeljenje. To nije neophodno, možete da budete pro-američki nastrojeni pa opet imate dobre odnose sa Moskvom kao što to čini niz zemalja. Ali to svakako nije bila Sakašvilijeva namera.”
Drugo veliko pitanje izmedju Moskve i Tbilisija je pitanje Abhazije i Južne Osetije – dve gruzijske regije koje se graniče sa Rusijom. Ronald Sani sa Univerziteta Čikaga kaže da će to sporno pitanje teško biti rešeno.
"S obzirom na to da su se Abhazija i Južna Osetija odvojile od Gruzije de fakto, ako ne de jure, Rusi su zbog podrške tim separatističkim regijama sprečili Gruzijce da ponovo integrišu te regije. Mora se reći da Abhazi, i mnogi u Južnoj Osetiji vole rusku podršku i ne žele da se ponovo integrišu u Gruziji. Zato se Sakašvili suočava sa dilemom kako pronaći modus vivendi - način da se te regije vrate pod upravu Tbilisija.”
Odnosi Moskve i Tbilisija i dalje su napeti a proteklih meseci su ih pogoršali brojni incidenti. U avgustu je Gruzija saopštila da su dva ruska aviona ušla u njen vazdušni prostor i da je jedan bacio bombu koja nije eksplodirala. Rusija to demantuje. U septembru su gruzijski vojnici ubili dvojicu ruskih oficira koji su, kako navode Rusi, sprovodili anti-terorističke operacije.
SAD su oduvek bile snažni saveznik Gruzije. Medjutim, Ronald Sani sa Čikaškog univerziteta kaže da je Vašington izvršio pritisak na predsednika Sakašvilija da smanji tenzije sa Rusijom.
"Pre nekoliko meseci kriza se zaoštrila kada su Gruzijci uhapsili nekoliko ruskih oficira, možda očekujući da će dobiti američku podršku. Ali Putin je nazvao Buša i pošto njih dvojica imaju dobar odnos, a SAD imaju važan odnos sa Putinom i Rusijom, na kraju je Sakašvili rekao: “Kao gest poštovanja prema našim prijateljima iz Vašingtona oslobodićemo te oficire”, što su i učinili.”
Stručnjaci zaključuju da je najvažnije pitanje - da li Gruzija može da računa na američku podršku ako Tbilisi nastavi da preduzima akcije koje Rusija smatra provokativnim.