Francuski predsednik Nikolas Sarkozi sprema se da prvi put u tom svojstvu poseti Rusiju i razgovara sa ruskim kolegom, Vladimirom Putinom. Sarkozi je nedavno kritikovao Rusiju da komplikuje svetske probleme.
Predsednik Sarkozi poslao je niz poruka Moskvi čak pre nego što je krenuo za Moskvu. Prošle nedelje, u Sofiji, on je optužio Rusiju za komplikovanje svetskih problema, dodajući da bi Moskva trebalo da shvati da velike zemlje nemaju samo prava već i odgovornosti. Sakozi je poslao i drugu, implicitnu poruku, primivši u Parizu lidere Ukrajine, Poljske i Češke republike - tri istočnoevropske zemlje koje nastoje da povećaju svoju diplomatsku distancu od Moskve.
Drugi mogući izvor nesuglasica tokom posete francuskog predsednika moglo bi da bude Kosovo, jer, za razliku od Rusije, Francuska podržava nastojanje tamošnje albanske većine da se otcepi od Srbije.
U intervjuu za dnevnik Rosijskaja gazeta, francuski lider je ukazao na još jedan potencijalni izvor neslaganja - iranski nuklearni program. Kremlj se protivi nastojanjima Zapada da pooštri sankcije Teheranu kako bi ga sprečio da razvije atomsku bombu. Sarkozi je rekao Rosijskoj gazeti da nuklearno naoružavanje Irana ne bi bilo u interesu Francuske, dodajući da bi trebalo, kako je rekao, ”uložiti sve napore da se izbegne svođenje na dve katastrofalne alternative: iransku atomsku bombu ili bombardovanje Irana.“
Ruski politički analitičar, Andrej Kortunov, direktor Evroazijskog fonda, u Moskvi, kaže da se Sarkozijevo gledište razlikuje od gledišta njegovog prethodnika:
Sarkozi je, kaže Kortunov, objavio novo francusko gledište prema Iranu koje se u stvari poklapa sa gledištem Vašingtona. Prirodno, to se ne sviđa Moskvi.
Druga sporna pitanja mogla bi da budu isporuka ruskog gasa zapadnoj Evropi i stanje ljudskih prava. Sarkozi je u prošlosti kritikovao ruske vojne akcije u Čečeniji. Prošlog meseca, francuski ministar inostranih poslova, Bernar Kušner, nazvao je ubijenu rusku novinarku i kritičarku Kremlja, Anu Politkovskaju, ”herojem slobodne štampe i primerom slobode govora i otvorenosti.“ Posle njenog ubistva, oktobra 2006., predsednik Putin je nastojao da umanji njen značaj, rekavši da je ona, kao novinarka, imala mali uticaj.
Očekuje se da će dvojica predsednika razgovarati i o ekonomskim pitanjima. Francuska energetska kompanija Total pomaže Rusiji u razvoju velikog nalzišta prirodnog gasa Štokman, a ruska aviokompanija Aeroflot naručila je 22 aviona tipa Erbas A350, od evropskog proizvođača čije sedište je u Tuluzu, u Francuskoj.
Sarkozi je takođe govorio o razvoju novog putničkog aviona, nazvanog Superdžet 100, kao zajedničkom projektu između Francuske i ruskog aeronautičkog projektantskog studija Suhoj. Francuski predsednik polazi na put u sredu.