Ove, 2007. godine, američko muzičko pozorište proslavilo je jedan značajan jubilej. Pre pedeset godina – 26. septembra 1957, mjuzikl “Priča sa zapadne strane” počeo je da se prikazuje na Brodveju. Zasnovana na slavnoj tragediji Vilijema Šekspira “Romeo i Julija”, “Priča sa zapadne strane” uvela je dramatično novi pristup muzici, plesu i načinu pripovedanja na sceni kada je reč o mjuziklu.
Smeštna u siromašne četvrti Njujorka 1950-ih, gde se odvija pravi rat etničkih bandi – “Priča sa zapadne strane” uvela je revoluciju u američki mjuzikl.
"Kada je predstava izašla 1957. bila je drugačija od svega što je do tada vidjeno”, kaže Nejtan Skerič.
Ovaj glumac u jubilarnoj postavci sada legendarnog mjuzikla tumači ulogu Tonija, momka sa ulice koji čezne za boljim životom.
"On želi da izadje iz bande. Zna da u životu postoji nešto više od bandi, ali ne zna tačno šta je to, sve dok ne ode na jednu igranku i po prvi put ugleda Mariju, kada uvidja da je to ono za čim traga” priča Nejtan.
"Ona potiče iz veoma stroge porodice koja previše nastoji da je zaštiti. I zato jedva čeka da odraste I iskusi život u Americi”, kaže Sara Darling koja glumi Mariju.
Obilje iskustava koje taj život nudi živopisno je prikazano u “Priči sa zapadne strane”. No, ono što je predstavu činilo toliko inovativnom kada je prikazana pre 50 godina bilo je opisivanje života u siromašnim četvrtima preko niza pesama i plesnih numera kakve do tada nisu vidjene na američkoj pozornici.
"Muzika je neverovatna, nešto najbolje što muzičko pozorište može da ponudi, tako da vas potpuno osvoji…”, priča Sara Darling.
Pesme iz “Priče sa zapadne strane” ostavile su dubok trag na američku kulturu. Čak i danas, pola veka posle originalne postavke, ova predstava i dalje vezuje pažnju gledalaca.
"Ljudi su dirnuti na različite načine. Neki su ljuti na kraju, neki su tužni. Ona pogadja gledaoce na razne načine…”, kaže Skerič.
Sara Darling dodaje da se većina mjuzikla na kraju završava tako da su svi srećni i uzbudjeni. Ali u ovom slučaju, publika je zadovoljna i aplaudira zato što je duboko dirnuta pričom. Meni to donosi ogromno zadovoljstvo a nadam se i njima”, kaže glumica.
Zasluga za to, naravno, delimično pripada i Šekspiru – njegov genije je smislio priču u okosnici radnje. Medjutim, kombinovana genijalnost američkih majstora muzike, plesa i pozorišne produkcije je ono što “Priču sa zapadne strane” čini savremenim klasikom, koji donosi jedinstveno i trajno zadovoljstvo svojim gledaocima.
