U državi Nju Meksiko, na zapadu Sjedinjenih Država, postoji 19 plemenskih zajednica Pueblo Indijanaca, među kojima su i neka od najstarijih indijanskih naselja u Sjedinjenim Državama. Mnoge od tih zajednica su poznate po grnčariji, a među najpoznatijim je grnčarija Akoma Puebla, sa karakterističnim crno-belim, geometrijskim motivima.
Sandra Viktorino sve svoje posude pravi ručno, uz pomoć najelmentarnijih alatki. Sve što koristi potiče sa drevne zemlje njenog rezervata američkih Indijanaca u Nju Meksiku. Počela je da radi sa glinom pre 29 godina, nastavljajući porodičnu tradiciju. Mnogi njeni radovi se prodaju za hiljade dolara i kolekcionari pomno prate njen rad. Neke od posuda su u muzejima. Ona kaže da joj je bilo potrebno mnogo vremena da usavrši svoj stil i dizajn.
«Noću sam ležala i mislila i razmišljala šta bi izgledalo lepo i šta bi bilo lepo na posudi i to radim i danas, razmišljajući o nekim novim oblicima», kaže ona.
Kada uobliči svoje posude, sinovi joj pomažu da ih poređa napolju da bi očvrsnule na pustinjskom suncu.
«Sve te različite boje imam ovde, samo treba da ih iskopate iz zemlje», kaže grnčarka. A od ovog žbunja juke koje raste u njumeksičkoj pustinji, pravi najbolje četke. Juka je veoma slična vlaknastim delovima celera. Ovde su samo dva vlakna juke. Obično ih prepolovim i onda razmekšam. Ovo mi dugo traje, možda tri meseca», kaže Sandra Viktorino.
Ona objašnjava da početni crtež izvuče olovkom, a potom usložava i produbljuje kompoziciju. Kaže da se razveseli kad god se seti da joj geometrija u školi nije bila baš jača strana.
«Jedna linija dovodi do druge, gotovo kao kad vezete», kaže ona.
Viktorino satima, ponekad i danima sedi mirno, bojeći svoje posude. Liniju po liniju, crteži dobijaju oblik, boju, formu često ispunjenu plemenskim mitovima i religioznim značenjem.
«Pre mnogo vremena, ovakve posude su korišćene za čuvanje kukuruza i semenja. Zvali su ih posudama za seme», kaže Sandra Viktorino.
Nedaleko od Akoma Puebla, u trgovinskom i umetničkom centru kakav je Santa Fe, Andrea Fišer drži Galeriju fine grnčarije, u kojoj su izložene i neke posude Sandre Viktorino.
«Veoma je interesantno to što sve radi ručno. Nema model, nema uzorak. Znam nekoliko grnčara koji rade samo dva ili tri ili četiri znaka, od kojih prave ove neverovatne geometrijske crteže. Mi koji smo autstajderi u indijanskoj kulturi vodimo računa o toj grnčariji kao o lepim predmetima, ali sve to ima mnogo dublje značenje. Sve je to duboko povezano sa kulturom i religijom, kaže Andrea Fišer izuzetna poznavateljka grnčarije američkih Indijanaca.
Bez obzira da li je takva umetnost shvaćena u potpunosti ili ne, njena upadljiva lepota je očigledna, a složeni dizajn odista nadahnjuje. To je američki original!
