Mnogi politikolozi primećuju da je neposredno nakon Hladnog rata, inostrana politika postala manje važna za većinu Amerikanaca. Medjutim, teroristički napadi na Sjedinjene Države 11. septembra 2001. godine izmenili su razmišljanje Amerikanaca o svetu i ulozi Amerike u njemu. Mnogi stručnjaci primećuju da su Amerikanci počeli budnije da prate dogadjaje van svojih granica i donekle spremno preduzeli akciju u Avganistanu i Iraku -- zato što se osećaju ranjivim zbog medjunarodnog terorizza. Medjutim, Frenk Njuport, anketar ”Galup organizacije“ sa sedištem u Prinstonu, u državi Nju Džerzi, kaže da je sve veći broj Amerikanaca nezadovoljan inostranom politikom svoje zemlje.
”Pre 1. septembra većina Amerikanaca bila je zadovoljna položajem Sjedinjenih Država u svetu. To je bio slučaj i nakon napada. Medjutim, od kako je u proleće 2003. počeo rat u Iraku, njihov broj je opao. A ove godine 61% Amerikanaca nije zadovoljno položajem SAD u svetu.“
Rezultati ankete ”Čikaškog saveta za globalna pitanja“ ukazali su 2006. godine da se 76% Amerikanaca protivi vodećoj ulozi Sjedinjenih Država u rešavanju medjunarodnih problema, i da mnogi žele da ona bude pospešena saradnjom sa drugim zemljama. Nedavna anketa ”Nemačkog Maršalovog fonda“ ukazuje da 91% ispitanika želi da Sjedinjene Države saradjuju sa saveznicama u obuzdavanju pretnji medjunarodnoj bezbednosti. Stiven Kul, direktor Programa za medjunarodnu politiku na Univerzitetu države Merilend, kaže:
”Čak i pre rata u Iraku većina Amerikanaca je smatrala da Sjedinjene Države preuzimaju preveliku odgovornost i da se nameću drugima. Oni žele da Vašington bude kooperativniji u rešavanju svetskih problema.“
Frenk Njuport navodi da Amerikanci smatraju medjunarodni terorizam najvećim problemom sa kojim je zemlja suočena, ali da rat u Iraku ne vide kao metod za suočavanje sa tom pretnjom.
Nova anketa vodeće privatne organizacije za utvrdjivanje javnog mnjenja, ”Heris anketa“, ukazuje da je podrška vojnoj akciji u Iraku opala sa 55% 2003. godine na 35% ove godine, ukazuje direktor Redžina Korso:
”Kad je rat tek počeo većina Amerikanaca je govorila da je vojna akcija prava stvar, a sada to kaže samo jedna trećina -- i to uglavnom zbog situacije u kojoj su američke trupe. A situacija se pogoršava prema mišljenju 42% ispitanika.“
Mada većina Amerikanaca favorizuje diplomatski i javni pritisak na strane vlade da poštuju ljudska prava, mnogi anektirani kažu da im se sve manje dopada ideja da uspostavljanje demokratije bude centralna tema američke inostrane politike. Nova anekta ”Nemačkog Maršalovog fonda“ ukazuje da je od 2005. godine podrška promociji demokratije u svetu pala sa 52% na 37%. Ekspert fonda, Džon Glen, kaže da je podrška takvoj politici u padu i medju republikancima i medju demokratama, ali ističe da Amerikanci i dalje žele aktivnu i snažnu ulogu svoje zemlje na svetskoj sceni. U tome se sledbenici obe vodeće stranke zdušno slažu. A politički psiholog Stiven Kul ukazuje da se na osnovu svih tih anketa da zaključiti da prosečan Amerikanac shvata svetska pitanja, da se rukovodi fer plejom u formiranju svog stava o njima i da je taj stav uglavnom razborit.