Okončanje tehničkih pregovora Srbije i Evropske unije o sporazumu o pridruživanju pokazuje rešenost EU da u svoje redove primi Srbiju, izjavio je danas u Briselu visoki predstavnik EU Havijer Solana posle razgovora sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom.
Koštunica je naglasio opredeljenost Beograda za evropske integracije, a Solana je podvukao da okončanje tehničkih pregovora o sporazumu s EU, takodje, potvrdjuje volju Srbije da se pridruži Uniji. I svedoči, kako je rekao, o velikim sposobnostima Srbije da ostvari uslove i sprovede ono što se od nje traži na tom putu.
Visoki evropski predstavnik EU je istakao veliku profesionalnost i stručnost srpskih pregovarača i ukazao na to da je za potpisivanje sporazuma nužno da srpske vlasti dostignu punu saradnju s Haškim sudom.
Solana i Koštunica su razgovarali o kosovskom problemu i visoki evropski predstavnik je saopštio da je Evropska unija "uložila veliku dobru volju i posvećenost" tome da se pregovori dovrše do 10. decembra, posle čega će uslediti izveštaj Kontakt grupe generalnom sekretaru Ban-Ki Munu.
Solana je tražio od Srbije "konstruktivan stav" u pregovorima i naglasio da EU želi dogovor dve strane.
Koštunica je ponovio ono što je takodje podrobno objasnio posle razgovora s predsednikom Evropskog parlamenta, a to je da Srbija želi konstruktivne i direktne pregovore s kosovskim Albancima, kojima nudu najširu autonomiju. Srpski premijer je ukazao da se to čini na temelju Rezolucije 1244 SBUN i Povelje UN, što znači da ne može doći u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. On je rekao da Srbija nikome ne preti, ali da pretnje predstavljaju izjave da će biti zaobidjen Savet bezbednosti UN i proglašena jednostrana nezavisnost.
Takodje je predočio da plan Martija Ahtisarija ne može biti osnova za pregovore jer je propao u Savetu bezbednosti UN.
Solana je naglasio da je izmedju Evropske unije, Rusije i SAD, čiji predstavnici čine pregovaračku trojku Kontakt grupe, postignut dogovor o tome da se za vreme pregovora ne daju nikakve izjave i ne čini ništa što bi ugrozilo njihov tok.
Solana je, takodje, rekao da bi kosovski Srbi trebalo da izadju na izbore 17. novembra.
Mladić možda nije u Srbiji
Koštunica je u Briselu kazao da hapški optuženik Ratko Mladić možda nije u Srbiji i naglasio da je u interesu Srbije da se dostigne puna saradnja s tribunalom u Hagu.
Koštunica je to rekao na konferenciji za novinare s visokim predstavnikom Evropske unije Havijerom Solanom koji je dodao da "ne vidi razloge zašto ne bi bio povoljan" izveštaj haške tužiteljke Karle del Ponte pošto ona ovih dana poseti Beograd.
Solana je naglasio da je puna saradnja s Haškim sudom uslov za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbija-EU.
Na pitanje novinara kada će Beograd dostići punu saradnju s tribunalom u Hagu, Koštunica je uzvratio da je "Srbija svesna svojih obaveza i nužnosti da dovrši saradnju s Haškim sudom".
"Srbija je u tom pogledu dosta uradila i imam na umu broj lica koja su optužena i već se nalaze u Hagu", rekao je srpski premijer.
"U interesu je Srbije", dodao je on, "da se dodje do najboljeg rešenja i to dovrši. Nekad se mora imati na umu da lica za kojima se traga možda nisu u Srbiji. A kad to kažem, imam na umu slučaj jednog od poslednjih begunaca koji je bio u Crnoj Gori".
"Srbija je svesna toga, to je u interesu Srbije i mi usaglašavamo naše aktivnosti s tim u vezi. Siguran sam da je dobro ono što je dosad uradjeno i zadovoljan sam napretkom u toj saradnji i nastavićemo tim putem", rekao je srpski premijer.
Solana je podvukao da je "puna saradnja Srbije s Haškim sudom nužna da se sklopi Sporazum o saradnji i pridruživanju Srbije i Evropske unije" i da će "u tom cilju Karla del Ponte ovih dana biti u Srbiji".
"I videćemo njen izveštaj. Ja verujem da će biti dostignuta ta puna saradnja. Zato što je, kako je to rekao premijer (Koštunica), bilo momenata kad to jeste učinjeno", dodao je Solana.
"Neki izveštaji Karle del Ponte su u poslednje vreme bili pozitivni i ne vidim zašto i ovaj sledeći ne bi bio povoljan", zaključio je Solana.
Koštunica se u Briselu sastao i sa predsednikom Evropske komisije Žozeom MAnuelom Barozom i sa predsednikom Evropskog parlamenta Hans-Gertom Peteringom.