Šest godina posle napada koji su zauvek promenili pejzaž neba nad Menhetna, Njujorčani su se okupili u parku blizu nekadašnjeg Svetskog trgovinskog centra da obeleže godišnjicu tih dogadjaja. Kao i ranijih godina, komemoracija u Njujorku uključila je četiri minuta ćutanja – u znak sećanja na trenutke kada je svaka od kula bliznakinja pogodjena, i vreme kada se svaka srušila.
Kao i na ranijim komemoracijama, naglas su pročitana imena više od 2.700 ljudi koji su tada izgubili živote. Medjutim ove godine su po prvi put imena žrtava čitali vatrogasci i članovi spasilačkih ekipa koji su tog dana tragali za preživelima.
Gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg vodio je komemoraciju, dok se prisutnima kratko obratio i bivši gradonačelnik Rudolf Djulijani, uprkos protivljenju mnogih vatrogasaca i članova porodica žrtava koji smatraju da Djulijani koristi godišnjicu 11. septembra kao priliku da promoviše svoju predsedničku kampanju. No, bivši gradonačelnik ističe da je tog dana bio prvi čovek grada, te da učestvuje komemoracijama svake godine.
Gradonačelnik Blumberg izjavio je da je 11. septembar “dan koji je “pocepao” našu istoriju i naša srca” .
"Ponovo smo se okupili kao Njujorčani i Amerikanci da podelimo gubitak koji je nemerljiv, i da se setimo imena onih koji su nezamenjivi”
Članovi porodica žrtava položili su na “nultu tačku” vence i odali poštu žrtvama. Zbog konstrukcije koja je u toku na toj lokaciji, bilo je najavljeno da komemoracija neće biti održana na samoj “nultoj tački”. Članovi porodica žrtava koji su pretili da će bojkotovati ceremoniju konačno su dobili bitku sa gradom da im se dozvoli pristup lokaciji.
Supruga Benita Kolona 11. septembra 2001. je poginula u Južnoj kuli Svetskog trgovinskog centra. Benito joj je odao poštu i pročitao poruku njihovih kćerki.
"Vreme prolazi ali uspomene na tebe, pune ljubavi, biće naša zvezda vodilja. Volimo te, mama”.
U Beloj kući, predsednik Buš i njegova supruga odali su poštu žrtvama napada minutom ćutanja. Predsedniku su se u tome pridružili potpredsednik Dik Čejni, članovi kabineta i osoblje Bele kuće. Sekretar za odbranu, Robert Gejts, koji je predsedavao malom komemoracijom u Pentagonu, izjavio je da terorističe akcije neće biti tolerisane.
"Neprijatelji Amerike, neprijatelji naših vrednosti i slobode, nikada više neće imati mira, jer ćemo ih proganjati odlučno I nikada nećemo odustati”.
Komemoracija je takodje održana na polju u Pensilvaniji gde se srušio četvrti oteti avion, pri čemu je poginulo 40 putnika i članova posade.
Novi video Bin Ladena na godišnjicu napada 11. septembraNovi video lidera terorističke organizacije Al-Kaida Osame bin Ladena emitovan je na internetu danas, na šestu godišnjicu napada na SAD od 11. septembra.Snimak, čija autentičnost nije mogla odmah da bude potvrdjena,prikazuje Bin Laden kako hvali jednog od 19 atentatora od 11. septembra, Valid al-Šerija koji je bio u avionu kompanije "Ameriken erlajnz" koji je pogodio jednu od kula bliznakinja. Bin Laden se ne kreće uopšte na tom videu i nema nikakve naznake kada je on snimljen. Jedan islamistički vebsajt je juče najavio da će se objaviti novi video Bin Ladena da obeleži napade od 11. septembra.
Šef diplomatije: Bin Laden nije u Avganistanu
Lider Al-Kaide Osama bin Laden ne krije se u Avganistanu, izjavio je danas šef avganistanske diplomatije Randžin Dadfar Spanta.
"Znam da on nije u Avganistanu, ali nemam informacije gde se nalazi", rekao je Spanta u intervjuu agenciji Rojters i dodao da to tvrdi na osnovu informacija obaveštajnih službi.
Nekadašnji talibanski režim u Avganistanu pružao je utočište tom Saudijcu i njegovoj mreži Al-Kaida sve do oktobra 2001. godine, kada su SAD svrgle taj režim. SAD su se odlučile na tu operaciju posle terorističkih napada na Njujork i Pentagon 11. septembra.Američki zvaničnici smatraju da se najtraženiji čovek na svetu krije u planinama na granici Avganistana i Pakistana.
"S obzirom na neprijateljstvo izmedju njega i avganistanskog naroda zato što je on glavni tvorac terorističkog i diktatorskog režima protiv stanovnika Avganistana, nemoguće je da je pronašao podršku avganistanskih gradjana", ocenio je Spanta.
Avganistanski ministar je dodao da iz tih razloga veruje da Bin Laden nije u zemlji i ocenio da hapšenje Bin Ladena nije toliko "značajno" u poredjenju s uništavanjem medjunarodnog terorizma u regionu. šef avganistanske diplomatije založio se za tešnju saradnju s Pakistanom u borbi protiv talibanskih pobunjenika čiji su samoubilački napadi sve učestaliji sa više od 7.000 poginulih od početka 2006. godine.