Pokret osnivanja kibuca u Izraelu gotovo duže od stoleća je karakterisala vernost socijalističkim idealima. Sada se to menja, kao što se može videti u izraelskom najstarijem i napoznatijem kibucu – Deganiji, osnovanom 1910. na obali Galilejskog mora.
Mlekara u Deganiji je jedna od najvećih i najstarijih u Izraelu. Krave se ovde muzu još od 1910, kada su kibuc osnovali cionistički pioniri iz Rusije, koji su verovali da grde socijalističku utopiju. Ali mlekarski radnici, za razliku od svojih prethodnika, sada primaju platu isto kao i zaposleni u bilo kojoj kompaniji. Deganija više nije socijalističko preduzeće i vodi sa kao i svaki veliki posao. Kibuc uspešno posluje sa industrijskim dijamantima i uzgaja i prodaje zemljoradničke proizvode za milione dolara. Trista dvadeset članova kibuca su se nedavno sastali i glasali da više ne stavljaju svu svoju zaradu na kolektivni račun i počnu da dobijaju platu na osnovu sposobnosti – platu koju će moći da troše prema sopstvenom nahođenju. Ta vest je izašla na naslovnim stranama u Izraelu – Deganija, najstariji socijalistički kibuc u Izraelu, prešao na kapitalizam. Šej Šošani, koji vodi operaciju vrednu više miliona dolara i živi u Deganiji gotovo 30 godina, kaže da su reforme bile neophodne.
«Mogu da kažem da nam mnogi ljudi, pošto smo sproveli reformu, kažu da se danas mnogo više osećaju kao pripadnici kibuca nego pre. Stvari i ideje se znate u svetu menjaju i odlučili smo da se ne držimo slepo prošlosti», kaže Šošani.
Članovi Deganije sada plaćaju za usluge kao što su električna energija i voda, a takođe i novu porezu za pomoć starijima i siromašnijima. Te promene bi šokirale nekadašnje pionire Deganije – mešavinu socijalista, anarhista i komunista, koji su čvrsto verovali u kolektivističku ideologiju. Većina članova je podržala promene. Neki koji nisu, poput ove žene, odbijaju da govore o tome pred kamerom. Drugi su kao Jona Šapiro, čiji su roditelji bili među osnivačima Deganije. Ona kaže da je u početku bila neodređena u pogledu reforme, ali da se sada prilagodila.
«Drugačije je. Ne mogu da kažem da je isto što je bilo. Ali isto tako za mene nije mnogo drugačije, jer živim isto kao što sam živela. Zahvaljujući tome što radim, u kontaktu sam sa mlađim ljudima. Ne moram da radim, ali radim i razgovaram sa njima, tako da ne mogu da kažem da se osećam drugačije u bilo kojem pogledu», kaže Jona čiji je suprug Alen Šapiro došao u Deganiju 1955 - iz Sjedinjenih Država. I on kaže da je bio neodlučan u pogledu reforme, ali da sada smatra da je to bila dobra ideja.
«Bilo je mnogo članova koji nisu imali mnogo posla – koji su možda koristili ili se barem oslanjali na opšte pravilo kibuca, da svako dobija prema svojim potrebama i daje prema svojim sposobnostima. Ljudi zaista zarađuju više ako rade više i imamo brojne članove koji rade više nego ranije, što se odražava i na ekonomski položaj kibuca», kaže Alen Šapiro.
Deganija zauzima posebno mesto u istoriji Izraela. Ovaj sirijski tenk su zarobili članovi Deganije u izraelskom ratu za nezavisnost 1948. U Deganiji se rodio i odrastao legendarni izraelski general Moše Dajan.
Ovo drvo je poznato kao «drvo zemlje» - pod njim se novoregrutovani vojnici zaklinju na vernost Izraelu. Deganija sada piše novo poglavlje izraelske istorije – iznova se definišući za 21. stoleće.
