Više od 20 godina istraživači znaju da HIV izaziva sidu. Uprkos naporima naučne zajednice da spreči širenje virusa, rešenje je i dalje nedokučivo. Prošle nedelje, skoro hiljadu istraživača iz 47 zemalja boravilo je u Sijetlu u državi Vašington, kako bi ponovo izvršili procenu i napravili strategiju traganja za vakcinom.
Ako postoji poruka koju su organizatori konferencije hteli da pošalju istraživačima, ond je to da počnu da menjaju stav prema virusu. Skoro dve decenije, naučnici su se u istraživanjima najviše fokusirali na antitela u imunom sistemu koja bi se borila protiv infekcije, ali sa malo vidljivih rezultata. Tek u proteklih pet godina, veća pažnja se posvećuje takozvanim T-ćelijama koje bi napale virus, umesto pokušaja da se infekcija predupredi na samom početku. Kopredsednik konferencije, Hoze Esparsa, kaže da je zadatak naučnika otežavalo nepostojanje nekakve prirodne odbrane od HIV-a, koja bi mogla da se koristi kao model.
«Priroda nije stvorila zaštitni imunološki odgovor kao što je to slučaj sa malim i ovčijim boginjama ili drugim bolestima za koje postoji vakcina. Ali postoji i prostor za optimizam, jer su ljudi u prošlosti uspevali da pobede priroda».
Doktor Esparsa kaže da istraživači veruju da bi mogli da spreče prenošenje HIV-a, ako bi mogli da utiču na telo da pripremi imunološki odgovor pre infekcije, ali je upozorio da bi takva vakcina mogla da bude godinama daleko. Kopredsednik konferencije Lorens Kori je rekao da bi efektivna vakcina protiv HIV-a imala veliki uticaj.
«Postoji mnogo matematičkih modela koji ukazuju da se većina prenosa infekcije pojavljuje u veoma ranim periodim posle dobijanja, u kojima viralno opterećenje ide do 10, 20, 50 miliona. Vakcina koja bi to sprečila, mogla bi u stvari da ima veći uticaj na prenošenje bolesti nego što smo ikada pretpostavljali.»
Većina naučnika se pomirila sa idejom da se ne treba nadati u kontrolu širenja HIV-a kontrolisanjem ponašanje ljudi, koje ćete upozoravati protiv prekomerne seksualne aktivnosti, upotrebe droge i prenosa HIV-a putem dojenja. Lekarka Glenda Grej zna to veoma dobro. Ona je koosnivačica prenatalne HIV jedinice u Sovetu u Južnoj Africi, gde vlada epidemija HIV-a. Za južnoafričke majke pozitivne na HIV, kaže ona, mogući prenos bolesti putem dojenja je manje od dva zla.
«Zamislite svaki put kada hranite svoje dete, a inficirani ste HIV-om i znate da su svi ti virusi u vašem mleku i da ga dajete svom detetu jer je drugi izbor smrti mnogo gori. Žene u Africi jednostavno nemaju izbor. Mi treba da im damo taj izbor. Zbog toga možete da promenite svet ili da pronadjete vakcinu, a ponekad je lakše pronaći vakcinu nego promeniti svet.»
Mnogi istraživači se nadaju da je u ovom trenutku postavljen jedan važan segment u slagalici vakcine protiv HIV-a. Sadašnmje istraživanje doktorke Glende Grej je deo svetskog kliničkog istraživačkog programa protiv side. U saradnji sa američkim Nacionalnim institutom za zdravstvo, taj program testira 17 različitih eksperimentalnih vakcina u pet zemalja.
