Pregovaračka “trojka” za Kosovo objavila je nakon razgovora sa delegacijama Beograda i Prištine u Beču da proces rešavanja statusa Kosova ostaje na načelima Kontakt grupe i da tokom današnjih razgovora nije bilo reči o podeli Kosova.
Predstavnik EU, Volfgang Išinger, rekao je na konferenciji za novinare da su današnji susreti iskorišćeni da Beograd i Priština predstave svoj predloge za status Kosova ističući da bi direktan dijalog Beograda i Prištine trebalo da počne što je pre moguće. Išinger je istakao da o podeli Kosova nije bilo reči jer je ona protivna principima Kontakt grupe.
"Danas smo ponovo čuli od obe strane privrženost procesu, što isključuje jednostrane akte koji bi ugrozili nastojanja Kontakt grupe", rekao je Išinger.
Američki diplomata Frenk Vizner rekao je da je ovo vrlo važan momenat u procesu.
"Ovo je pokušaj da se snažno angažujemo i prevrnemo svaki kamen da bi našli kompromis u interesu mira i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi", kazao je Vizner.
Ruski predstavnik u "trojci" Aleksandar Bocan-Harčenko rekao je da je reč o početku procesa i da će se korak po korak - maksimalno raditi da bi zainteresovane strane došle do kompromisa.
"Danas nije bilo prodora, ali niko od nas danas nije očekivao veliki napredak", rekao je Harčenko.
Naredni razgovori najavljeni su za kraj septembra, na marginama zasedanja Generalne skupštine UN. Prema onome što je novinarima u Beču rekao šef srpske diplomatije Vuk Jeremić, Beograd je spreman za direktan razgovor u Njujorku. Jeremić dodaje da je važno da se agenda za razgovore u Njujorku pripremi kvalitetno.
"Ono što je važan zaključak današnjeg sastanka je da su i Trojka i Beograd i Priština iskazali apsolutnu predanost miru, što znači da su nasilje, pretnje nasiljem i izjave koje nagoveštavaju nasilje apsolutno nisu prihvatljive", rekao je Jeremić.
Drugi član beogradske delegacije Slobodan Samardžić ukazao je na istoj konferenciji da je Beograd danas izložio dva principa - pored direktnih razgovora s kosovskim Albancima, i princip da se razgovora o statusu, a ne o drugim tehničkim pitanjima.
"Naš predlog statusa daje Albancima na Kosovu više prava nego što su ih imali ikada u istoriji, više nego u ustavu SFRJ iz 1974. Naša ponuda nije - uzmi ili ostavi, već ponuda sa ciljem da se Albanci aktivno uključe o pregovore o statusu", kazao je Samardžić.
Delegacija prištine je sa posredničkom Trojkom razgovarala jutros i predstavila joj svoje viđenje budućih odnosa Kosova i Srbije.
Član pregovaračkog tima, Veton Suroi izjavio je da su kosovski Albanci spremni da pregovaraju sa Beogradom bilo kada i bilo gde, ali da smatraju da bi status Kosova treba rešiti do 10. decembra, kada ističe mandat Kontakt grupe. Na pitanje da li će posle tog datuma kosovski Albanci jednostrano proglasiti nezavisnost, Suroi je kratko odgovorio da "bilateralno proglašenje nezavisnosti ne postoji".
Koštunica: Opasnost od jednostrane nezavisnosti
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ocenio je danas da nije otklonjena opasnost da kosovski Albanci jednostrano, do kraja godine, proglase nezavisnost. On je kazao da je propašću Ahtisarijevog plana trajno otklonjena mogućnost da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija donese odluku o "otimanju dela srpske teritorije".
"Sprečili smo da se donese nova rezolucija koja bi predstavljala osnovu za proglašenje nezavisnosti južne srpske pokrajine", rekao je Koštunica.
Koštunica je najavio da će se Srbija u nastavku pregovora o statusu Kosova truditi da pronađe kompromisno rešenje u skladu sa Poveljom UN i Ustavom Srbije. On je podsetio da su stavovi srpske i albanske strane nepomirljivi, jer "prva insistira na tome da pravo treba poštovati, a druga da ga ne treba poštovati".
Krajnji rok za rješavanje statusa 10. decembar
Šef diplomatije Austrije Ursula Plasnik kazala je danas da je 10. decembar krajnji rok za rešavanje statusa Kosova i da se ono ne može odlagati u nedogled.
"Želim da obe strane shvate ozbiljnost situacije i da poslednju pregovaračku fazu stvarno iskoriste", navodi se u saopštenju austrijske ministarke spoljnih poslova.
Ona je istakla da "pitanje Kosova nije samo test zrelosti za zajedničku evropsku spoljnu politiku, već i evropski test zrelosti za Beograd i Prištinu".