Američke snage su rano jutros nakratko pritvorile osam Iranaca u Bagdadu da bi ih ubrzo zatim predale iračkim zvaničnicima. Kako dopisnik Glasa Amerike, Sonja Pejs, izveštava iz bliskoistočnog biroa u Kairu, do današnjeg incidenta dolazi u vreme sve oštrijih medjusobnih optužbi Teherana i Vašingtona.
Američka vojska u Iraku saopštila je da je oslobodila osmoricu Iranaca, od kojih su dvojica imali diplomatske pasoše. U saopštenju je navedeno da su oni bili zadržani radi ispitivanja pošto je u njihovim vozilima pronadjeno oružje za koje nisu posedovali dozvole. To nije prvi put da su američke snage u Iraku pritvorile iranske državljane. Petorica Iranaca koji su u januaru uhapšeni u severnom Iraku još su u pritvoru. Američki zvaničnici su ih optužili da su pomagali ekstremistima koje se bore protiv američkih i iračkih snaga. Teheran, medjutim, tvrdi da se radi o diplomatama i zahteva njihovo oslobadjanje. Vašington već duže vreme optužuje Iran da podstiče nasilje u Iraku, a predsednik Buš je juče ponovo zahtevao da Iran obustavi takve aktivnosti.
«Iranski režim mora da prestane sa takvim aktivnostima a dok to ne bude uradio, ja ću preduzeti neophodne mere za zaštitu naših trupa.»
Teheran demantuje da obučava i oprema pobunjenike i ekstremiste u Iraku. Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Teheranu uputio sledeću poruku Vašingtonu.
«Moć okupatora u Iraku se ruši», rekao je Ahmadinedžad. Iranski lider je dodao da se u Iraku javlja politički vakuum i da će Teheran, kako je rekao, uz pomoć suseda i prijatelja u regionu, biti spreman da popuni nastalu prazninu. Mada Vašington poziva Iran da igra pozitivniju ulogu u stabilizovanju Iraka, SAD ujedno strahuju da Teheran želi da poveća svoj uticaj u Iraku i regionu. Jost Hilterman, direktor bliskoistočnog programa Medjunarodne krizne grupe, kaže za Glas Amerike da je iranski predsednik u pravu kada tvrdi da u Iraku postoji politički vakuum. Hilterman smatra da bi taj vakuum mogao da se poveća kada američke snage napuste Irak, ali upozorava da Ahmadinedžad greši ako smatra da bi Iran mogao da ga popuni.
«Nema načina da Iran kontroliše različite konflikte koji danas postoje u Iraku i mislim da su ljudi zaduženi za bezbednost u Iranu u stvari veoma zabrinuti zbog mogućeg američkog povlačenja i činjenice da bi Iran morao da se suoči sa vakuumom koji bi nastao posle toga.»
Hilterman opisuje situaciju u Iraku kao ne samo jedan, već niz gradjanskih konflikata. Mada smatra da ni SAD ni Iran ne mogu da zaustave te konflikte, Hilterman ukazuje da je važno da zemlje u regionu budu uključene u njihovo rešavanje, kako bi se sprečilo da se nasilje proširi van granica Iraka.
Moktada Al Sadr naredio obustavu delovanja Mahdi Armije
Irački radikalni šiitski sveštenik Moktada al-Sadr je naredio svojoj miliciji poznatoj pod nazivom Mahdijeva armija, da šest meseci zamrzne sve aktivnosti.
Jedan Sadrov pomoćnik je objasnio da se zamrzavanje odnosi na sve oružane akcije milicije. Zvaničnici iračke službe bezbednosti kažu da su pripadnici Mahdijeve armije učestvovali u jučerašnjem nasilju u šiitskom svetom gradu Karbali, u kojem su - u sukobima šiitskih suparničkih frakcija i policije - poginule 52 osobe. Portparol Mahdijeve armije međutim demantuje da su njeni pripadnici učestvovali u nasilju.
Irački premijer Nuri al-Maliki je danas obišao Karbalu i potom izjavio da je u gradu ponovo uspostavljen red. Iračke vlasti su uvele zabranu kretanja bez ograničenja i naredili hodočasnicima da napuste grad, skrativši verski festival na koji su došle desetine hiljada vernika.
Buš traži još novca za operacije u Iraku?
U današnjem izdanju lista «Vašington post» najavljuje se da će predsednik Buš da zatraži dodatnih do 50 milijardi dolara za američke vojne operacije u Iraku. List navodi da će administracija da zatraži dodatna sredstva posle podnošenja dugoočekivanog izveštaja o situaciji u Iraku polovinom septembra.
Taj novac je dodatak na već predviđenih 460 milijardi dolara, koliko je izdvojeno budžetom za 2008 i 147 milijardi predviđenih dodatnim budžetskim predlogom za finansiranje ratova u Iraku i Avganistanu.
«Vašington post» ukazuje da odluka da se zatraže dodatna sredstva odslikava uverenje administracije da će moći da se odupre zahtevima Kongresa koji predvode demokrate - da počne povlačenje snaga iz Iraka.