Mnogi misle da su roboti koji misle i ponašaju se kao ljudi stvar budućnosti ili da postoje samo u naučnofantastičnim filmovima. Medjutim, takmičenje koje je nedavno održano na jednom američkom univerzitetu dokazuje da su inteligentni roboti već deo stvarnosti.
U gimnastičkoj sali Instituta za tehnologiju države Džordžije, u Atlanti, više od 1700 srednjoškolaca i studenata i njihovih profesora nedavno se okupilo da bi pripremili soje timove za fudbalski turnir. Fudbalerima izgleda nije smetalo nešto oštrije rukovanje i dodir raznih alatki. Radi se zapravo o robotima koji su se zajedno sa svojim izumiteljima okupili na Robokupu 2007, svetskom šampionatu u robotičkom fudbalu. Roboti na ovom turniru kreću se i šutiraju samostalno. Nema žica, daljinskih upravljača, pa čak ni radio signala koji ih kontrolišu. Neki izgledaju kao mašine, dok drugi više liče na ljude. Ali, ovi humanoidi veličine deteta su još uvek u početnoj fazi razvoja i njihovi pokreti su nespretni i grubi. Teško je poverovati da je cilj Robokupa da stvori tim robota koji će biti u stanju da pobedi prave svetske šampione do 2050. godine. Medjutim, jedan od organizatora turnira, Taker Balč, zaista očekuje da se to ostvari.
«Mi već igramo fudbal sa robotima koji imaju noge i izgledaju kao mali ljudi. Prema tome, biće samo potrebno puno postepenih faza pre nego što postignemo taj cilj. To su sve faze koje su nam poznate i koje možemo da predvidimo. Ne postoji nikakva magija. Jednostavno, moramo da postižemo postepena poboljšanja,» kaže Balč.
On takodje očekuje da će roboti jednog dana biti u stanju da pomažu ljudima kod kuće, što već čine ne mestima udesa. U ovoj simulacijii spasilačke akcije, roboti su stavljeni u naizgled srušenu zgradu. Oni moraju da zaobidju prepreke i popnu se stepenicama do lutki koje predstavljaju žrtve. Ali, pošto je fudbal verovatno najpopularniji sport na svetu, takmičenje u njegovoj robotičkoj verziji privlači i veliki broj učesnika. Timovi iz Japana, Nemačke i SAD su dominirali ovim turnirima otkako su oni počeli da se održavaju pre deset godina. Organizator Taker Balč kaže da svaka zemlja ima donekle drugačiji pristup projektovanju i pravljenju svojih robota.
«Posebno su zanimljive zemlje poput Irana, koje imaju fantastične inženjere, ali nemaju najsavremeniju kompjutersku tehnologiju, kamere i slično. Prema tome, tehnologija koja je upotrebljena za pravljenje njihovih robota je možda stara pet godina, ali njihovo inženjersko i projektantsko umeće u potpunosti drži korak i oni zaista postižu odlične rezultate,» kaže Balč.
U stvari, juniorski tim iz Irana - Espadana, zapravo brani šampionsku titulu. Njihovi roboti su rezultat efikasnog inženjerstva i deluju pametnije od drugih na terenu. Član tima, Amir Herabadi, kaže da su prethodno morali da poraze konkurente kod kuće da bi stigli ovde.
«U našoj ligi ima oko 18 timova koji se nadmeću kod kuće da bi najbolji učestvovao na Robokupu.»
Njegov kolega Nadžam Naderi, koji je programirao robote, kaže da su članovi tima uložili puno energije i napora u ceo poduhvat.
«Protekle dve godine radili smo takoreći svakodnevno na tome, po osam do 10 sati dnevno,» kaže on.
Taj trud se isplatio. Iranski roboti imali su odlične rezultate na Robokupu 2007. Porazili su timove iz Italije, Japana, Poljske, Madjarske i SAD. Kada su svi poeni sabrani, tim Espadana je podelio šampionsku titulu sa timovima iz Japana i Italije. Robokup 2008 biće održan u Šangaju, u Kini, neposredno pre početka letnjih olimpijskih igara u Pekingu.
