Ruski predsednik Vladimir Putin je proteklih meseci zatražio povećanje ruskih vojnih sposobnosti, obrazlažući to američkim predlogom za uspostavljanje protivraketnih sistema u istočnoj Evropi, terorizmom i godinama smanjenog ulaganja u vojsku. Iako neki analitičari kažu da Kremlj pokušava da obnovi vrhunce sovjetske vojne moći, Vašington umanjuje važnost sve agresivnijeg držanja Moskve.
Podstaknut naftnim bogatstvom, ruski predsednik Vladimir Putin je početkom godine potpisao plan za obnovu naoružanja u vrednosti od 200 milijardi dolara, ne bi li ojačao zastareli arsenal Moskve.
Rusija je, pored ostalog, suspendovala učešće u važnom evropskom bezbednosnom sporazumu, objavivši da počinje serijsku proizvodnju novih balističkih raketa, nastavlja letove sa jedinog ruskog nosača aviona u pogonu i obnavlja hladnoratovsku praksu upućivanja bombardera na daljinske patrolne letove širom sveta. Komandant ruske mornarice je nedavno zatražio uspostavljanje stalne pomorske baze na Mediteranu.
Predsednik Putin kaže da bezbednosne pretnje primoravaju Rusiju da poveća svoje vojne aktivnosti. Ipak, pojedini zapadni analitičari kažu da tvrd vojni stav Rusije nema jasno definisan spoljnopolitički cilj.
«Uzmite obnovu strateških bombarderskih patrola daleko od ruske teritorije. Mislim da bi vam Rusi prilično teško objasnili šta je njihova svrha. Zbog čega kruže oko Guama – američkog ostrva usred Pacifičkog okeana? Kakve to ima veze sa ruskim nacionalnim interesima?», pita Stiven Sestanovič, ekspert nezavisnog Saveta za odnose sa inostranstvom...
Sestanovič smatra da Rusija, lebdeći na naftnom bogatstvu, ulaže sve napore da ponovo postane moćna zemlja, nezavisna od Zapada.
«Oni na svaki način žele da pokažu da su izričito nezavisni, ali ne bih rekao da su sami sebi odredili ciljeve takve izričite nezavisnosti», kaže Sestanovič.
Pojedini analitičari tvrde da se Rusija, koja više nije u novčanoj oskudsici, naprosto busa u grudi i najavljuje da se vraća kao vojna sila. Ali neki, poput Ričarda Vajca iz Instituta «Hadson», kažu da je logično što Rusija ulaže u modernizaciju svog zastarelog vojnog arsenala iz sovjetske ere.
«Nešto od toga treba očekivati. Rusi su oduvek imali serije nuklearnih oruđa radi odvraćanja Sjedinjenih Država ili iz drugih razloga. Njihova pomorska komponenta je međutim bila slabija, tako da za njih ima smisla da pokušaju da je ojačaju», kaže Vajc.
On dodaje da je oštra retorika Kremlja najvećim delom usmerena prema domaćoj javnosti, uoči parlamentarnih i predsedničkih izbora iduće godine. Ipak, Sestanovič smatra da rusko vojno jačanje, bez obzira što ne predstavlja povratak u eru hladnog rata, treba pažljivo osmatrati.
«Ponekad, države prelaze na novu spoljnopolitičku retoriku i daju sebi nove spoljnopolitičke instrumente, a onda kreću dalje. Ponekad to može da se pretvori u nesrećan i opasan proces. Nadajmo se da to nije sluzčaj sa Rusima», kaže Sestanovič.
Vašington istovremeno umanjuje značaj ove povećane vojne aktivnosti Kremlja. Portparol Bele kuće Gordon Džondrou je rekao da «vojske širom sveta sprovode raznovrsne aktivnosti, tako da ovo nije sasvim iznenađujuće».