Današnji prenosni elektronski uređaju za pogon koriste baterije raznih vrsta. Ali sve one imaju relativno ograničen vek trajanja, posle čega na žalost najčešće završavaju u smeću. A to znači na nekom smetlištu gde se postepeno raspadaju i oslobađaju u zemlju razne otrovne sastojke.
Ekolozi kažu da ono što se nađe na zemlji na kraju završava u vodi, što je razlog za ozbiljnu zabrinutost. Mnogi naučnici u svetu pokušavaju zato da izmisle neki drugi, čistiji prenosni izvor struje, pa stoga eksperimentišu sa mnogim idejama - od minijaturnih vodoničnih ćelija do minijaturnih turbina na tečna goriva. Istraživači u laboratorijama jednog od najvećih na svetu proizvođača baterija - japanske kompanije Soni - kažu da su uspeli da stvore bateriju koja stvara struju razlaganjem šećera. Njihova bioćelija, smeštena u kockicu sa stranicom manjom od 4 santimetra, proizvodi 50 milivata struje. Četiri takve ćelije bile su dovoljne za pogon džepnog MP3 plejera ili minijaturnog ventilatora.
Osnovni izvor energije u njima je rastvor glikoze. Naročiti enzim u anodi ćelije privlači jone vodonika iz glikoze koji prolaze kroz specijalnu membranu ka katodi gde se spajaju sa kiseonikom iz vazduha i stvaraju vodu, oslobađajući pri tom elektrone, odnosno stvarajući struju. Pošto je šećer prirodno jedinjenje ovakve baterije su ekološki sasvim čiste. Istina, možda ne bi bile sasvim zgodne za prenosne uređaje, ali nije teško zamisliti njihovu upotrebu u, na primer, seoskim uslovima.