Naredni izveštaj Medjunarodne agencije za atomsku energiju o spornom iranskom nuklearnom programu, mogao bi da utiče na eventualnu odluku Saveta bezbednosti UN da Teheranu zavede i treću fazu sankcija.Taj izveštaj trebalo bi da bude podnet u septembru, ali se u Vašingtonu, u medjuvremenu, vodi debata o tome da li su diplomatska sredstva u konfrontaciji sa Iranom uglavnom iscrpljena i da li je potrebna oštrija akcija da bi se odgovorilo na nuklearne i regionalne ambicije Teherana.
Zvaničnici Medjunarodne agencije za atomsku energiju vode u Teheranu razgovore o iranskom programu obogaćivanja uranijuma. Iran je ignorisao zahteve UN da obustavi taj program tvrdeći da je njegova isključiva namena - proizvodnja električne energije. SAD i druge zapadne zemlje, medjutim, imaju ozbiljne sumnje da Teheran želi da se domognre nuklearnog oružja. Zaključak medjunarodne agencije o tome da li je Iran sada više transparentan mogao bi da utiče na to da li će zahtev SAD za uvodjenjem dodatnih sankcija Teheranu dobiti više podrške. Džon Kalabreze je ekspert za Iran u Bliskoistočnom institutu u Vašingtonu.
“Ukoliko u izveštaju medjunarodne agencije bude izneto mišljenje da Iran ne saradjuje, mislim da to politički pojačava argument SAD da se pooštre sankcije. To je, kako se čini, namera bar nekih članova administracije.”
Medjutim, ima i mišljenja da ni to neće biti dovoljno da se zaustave iranske nuklearne ambicije, a u nekim institutima u Vašingtonu vodi se debata o tome da li bi za zaustavljanje Irana bila potrebna još snažnija akcija, uključujući vojnu silu. Jastrebovi ukazuju da je, uprkos ponudama koje je državni sekretar Kondoliza Rajs iznela Iranu još pre više od godinu dana, postignut samo neznatan napredak u pogledu nuklearnog programa Teherana ili sprečavanju iranske revolucionarne garde da snabdeva oružjem iračke pobunjenike. Bivši američki ambasador u UN, Džon Bolton, je medju onima koji zagovaraju mnogo oštriji pristup. Medjutim, drugi, poput Petrika Klosona iz vašingtonskog Instituta za bliskoistočnu politiku, zalažu se za više iznijansirani prilaz.
“Ukoliko iranski agenti ubijaju američke vojnike, sasvim je izvesno da bi SAD trebalo da upotrebe silu protiv njih. Medjutim, nuklearno pitanje je nešto sasvim drugo. Sve dok se iranski program razvija sporo i dok diplomatija ostvaruje izvestan napredak, ne bi trebalo da žurimo da upotrebimo vojnu silu.”
Za sada izgleda da su oštrije sankcije Iranu prioritet Bušove administracije. Savet bezbednosti UN je u martu odlučio da zamrzne imovinu pojedinaca i organizacija povezanih sa iranskim nuklearnim programom. Portparol Stejt departmenta, Šon Mekormak, kaže da administracija i dalje smatra da su takve mere korisne.
“Te mere imaju autoritet medjunarodnog prava. Videli ste da Iran ima sve više problema u odnosima sa medjunarodnom finansijskom i poslovnom zajednicom,” ističe Mekormak.
Iranski lideri bi mogli da zaključe da nemaju šta da izgube ukoliko sačekaju da prodje preostalih 17 meseci Bušove administracije, ali Džon Kalabreze ukazuje da bi takav izbor mogao da bude rizičan.
“Preostalo veme i politički problemi administracije mogli bi da pošalju pogrešan signal Irancima da mogu da odugovlače i da dobiju na vremenu. Ipak, nepredvidivi faktori su strpljenje administracije i nivo zaokupljenosti ovim problem zbog čega ona može u odredjenom trenutku da se oseti pozvanom da preduzme odredjene prinudne mere.”
Bušova administracija je, sa svoje strane, jasno stavila do znanja da neće tolerisati Iran naoružan nuklearnim oružjem.